ОД ИЗВЕШТАЧА "НОВОСТИ": КИНА


ИЗЈУРИО је са конференције за медије после последње утакмице на Светском првенству у Кини против Чешке, његове последње у улози селектора Србије. Није побегао са места злочина. Само није желео да сузе које су му се скупљале у очима буду део програма уживо.


Није Александар Ђорђевић желео, а није ни могао, јавно да каже да је и пре кинеске одисеје одлучио да се повуче са позиције селектора националног тима. Изустио је "да, одлазим" гутајући јабучицу. Не због тога што је пупчаном врпцом везан за селекторску столицу, већ због тога што је од именовања у новембру 2013. исцедио из себе последњу емотивну и професионалну кап. Свиме што је имао у себи натопио је репрезентативни дрес у ери у којој се српска кошарка искобељала из просека и устоличила као друга најбоља на свету (сребрне медаље на Светском првенству 2014. и Олимпијским играма у Рију 2016).


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЂОРЂЕВИЋ ВИШЕ НИЈЕ СЕЛЕКТОР СРБИЈЕ: Знам кад треба да одем (ВИДЕО)


"ОРЛОВИ" СУТРА У БЕОГРАДУ ПОСЛЕ скоро месец дана пропутовања по Кини, рачунајући и припремни турнир у Шенјангу, српски кошаркаши се сутра враћају кући. Из Пекинга до Минхена, потом вечерњим летом до Београда. Одмах по повратку са утакмице са Чешком за пето место, Василије Мицић је кренуо у Београд како би стигао на сахрану мајке.

И ноћ после објаве да препушта неком другом посао који највише воли, понаша се као селектор. "Како сте момци", поздравља се са репрезентативцима испред хотела "Шангри ла" у Пекингу, као да их је тек окупио за неку нову акцију са старим циљем.


- Први пут сам прошетао до града откад смо у Кини, били смо да видимо Забрањени град. Феноменално - каже нам Сале пре дугог неформалног разговора у хотелском лобију.


Замолио је да формални одложимо док се наталожене емоције не слегну.


- Ово можете да напишете: имали смо ватру у срцу, али нисмо имали мир у глави. Једно без другог не иде. Да бисте остварили резултат морате овде да будете мирни - држи кажипрст на слепоочници.


Јасно му је да многи делови слагалице нису легли на своје место. Почев од етапног прикључивања НБА репрезентативаца, преко повреда капитена Милоша Теодосића и Драгана Милосављевића, ратника који се не плаши да улети противнику у кости. Као што су Аргентинци без размишљања улетели у клинч са нашим играчима, који су се повукли и бранили наслоњени на конопце.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ: Богдановић у идеалној петорци, Рубио МВП


Како је некад говорио Драган Кићановић: "Ако се тучете једнако снажно као противник, победићете ако сте квалитетнији. Ако не парирате у томе, изгубићете без обзира на већи квалитет."


Свестан је и мањкавости концепције са четири класична центра и само четири бека, која се судара са његовом класичном тренерском филозофијом. Нека решења једноставно су била изнуђена, као што се нађете у животним околностима на које не можете да утичете. Као што је вест о смрти мајке коју је Василије Мицић примио по изласку из аутобуса када се тим преселио у Донгуан, дан пре четвртфиналног дуела са Аргентином.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Милосављевић: Еуфорија постојала с разлогом


"Мање је више", папагајски је понављао Ђорђевић девизу шпанског тренера Аита која говори о потреби да се индивидуални учинак подреди тимском интересу. Богдан Богдановић презентовао је свету своју класу, не рачунајући корејског центра Гуну Ра који је одиграо само пет мечева, најбољи је стрелац шампионата са просеком од 22,9 поена.


- Титуле веома ретко освајају репрезентација за које играју најбољи стрелци турнира - говорио је Ђорђевић, указујући на то да химну на крају такмичења слушају тимови који у својим редовима имају мање "ја" играча. Или их уопште немају.


Сигурно је свестан и сопствених грешака. Једну је и признао када је рекао да није препознао притисак под којим су играли неки репрезентативци, као у случају Немање Бјелице. Признао је и да нису били уједињени и зазидани у непробојан бункер, што је красило српску репрезентацију на ранијим такмичењима. На Светском првенству у Кини неке цигле су штрчале и правиле слабе тачке, које су Шпанци и Аргентинци знали да искористе.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОБЕДА ЗА САЛЕТА: Србија срушила Чешку и освојила пето место у Кини


Од Ђорђевића свакако нећете чути речи које се могу тумачити као финтирање личне одговорности, као што никад нисмо чули да себе ставља у круг најзаслужнијих за успехе претходних година. Можда се само наслути кајање због малих одступања од неких принципа којима се руководио од првог дана тренерске каријере.


Грешке су неизоставни део сваког посла, а највећу бисмо починили оспоравањем онога што је Сале национале урадио за нашу кошарку. Не само као играч, већ и као селектор.