СВЕ тешке и компликоване препреке буду заборављене или бар потиснуте, када прича има леп крај. Баш тако је и у овогодишњем животном филму Соње Петровић. Када је током припрема селектор Марина Маљковић рекла да неке девојке играју на сопствену одговорност, угрожавајући каријере, многима је пред очима била слика нашег крила, због бројних проблема са повредама у прошлости.


Сада, када се све завршило на најлепши могући начин, са бронзаном медаљом око врата, вратили смо се управо на ту изјаву.


- Некако боље је било да остане међу нама, да се зна само у екипи, а не и у јавности. Када се каже наглас и кад све то оде у јавност, онда постане стварно и реално - признаје Соња у разговору за "Новости". - Ја сам желела да верујем да то није тако, села сам са стручним штабом и договорила се. Било је питање да ли ћу све издржати, али контролисали смо целу ситуацију и мој рад. Изненадила сам себе, тим није осетио последице и сад кад је дошла бронза знам да је вредело.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: МЕДАЉА И МАРИНИ ИЗМАМИЛА ОСМЕХ: Црвендакић, Милић и Станаћев о путу ка европској бронзи


ПРЕВИШЕ СМО САМОКРИТИЧНЕ ПОСЛЕ 11. места на ЕП 2017, потом и пропуштеног СП, била је присутна доза страха пред ово такмичење.
- Нисмо биле претерано оптимистичне, али знале смо да ако смо здраве, можемо да направимо нешто. Биле смо претерано незадовољне и самокритичне после групне фазе, а имале смо три победе. После смо жалиле због пораза од Шпаније, а испоставило се да су они отпор једино осетили од нас. А ми и даље сумњамо у себе. Сад схватам да смо претеривале.

Сваку победу и пораз на првенству доживљавала је веома емотивно, чинило се са стране више него икад.


- Кад физички ниси потпуно спреман, много више те све ствари погађају. Емоције раде на најјачем нивоу и много лакше човек "пукне".


Вратила се Петровићева и на почетак сезоне, када није могла да замисли да ће расплет свега бити позитиван.


- Веома тешка је година иза мене. Да су ме у септембру моји најближи питали хоћу ли све ово издржати, не верујем да би одговор био позитиван. Имала сам и среће, да се на крају све заврши како треба. Напокон могу да се одморим и опустим.


Дошло је време да проживи лепе тренутке и ван терена. Ускоро ће се удати за репрезентативца Србије у веслању, Милоша Васића, који јој је огромна подршка био и током шампионата.


- Чека ме мало дужи одмор, морам после да идем и на операцију колена, тако да сам са клубом (шпанском Ђироном) договорила да дођем касније. Желимо Милош и ја да уживамо заједно, да живимо мало и код куће, а не стално по иностранству и по првенствима, припремама. Углавном смо све ствари везане за свадбу завршили до маја, а сад ја имам времена да се посветим ситницама.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ШПАНИЈА ОДБРАНИЛА ТИТУЛУ ШАМПИОНА: Соња Петровић у идеалној петорци


Кад се окрене и помисли на првенство, три утиска остала су урезана у сећање.


- Први дефинитивно наше заједништво и начин на који смо се после пораза од Шпаније, зближиле више него икад раније. Други, Ана Дабовић, која као један од лидера одлучи да игра полуфинале са поломљеном руком. Била је спремна да жртвује здравље због екипе. И трећи, за крај, сигурно Маринин повратак. Показало се да нас она ипак, најбоље познаје - закључила је Петровићева.


ПОКАЗАЛЕ СМО ДРУГИМА ПУТ

ВЕЋ дуго Соња игра врхунску кошарку, па је врло компетентна да разјасни колико је за резултат битан квалитет, а колико жеља и енергија.

- Некада у женској кошарци воља и енергија могу много тога да надоместе. Ми смо екипа која игра са великом жељом и онда успевамо да парирамо и тимовима са више врхунских играчица. Мислим да смо ми заправо и показале екипама попут Велике Британије, да и то може да буде прави пут ка врху, а не сам суви квалитет.