ПУБЛИКА у Србији је претходних дана имала прилику да ужива гледајући уживо пут кошаркашица до бронзане медаље на Европском првенству. Поред одличног репертоара већ стандардних искуснијих играчица, пажњу су скренуле и млађе, које ће сигурно бити темељ репрезентације у будућности. Управо те јаке младе снаге Александра Црвендакић (23), Николина Милић (25) и Александра Станаћев (24) су током посете редакцији "Новости" причале о свему што су прошле од почетка припрема 1. маја, па до постоља 7. јула.


- Кад се сетим само индивидуалних и кондиционих тренинга, па никад доста - уз осмех враћа филм Александра Станаћев. - Много смо радиле, трчале, било је баш тешко. Али исплатило се. Све то се заборави када стигне медаља.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БРОНЗА ЗЛАТНИМ ДЕВОЈАКАМА: Кошаркашице Србије у мечу за треће место убедљиво савладале Велику Британију


Дебитанткиња у тиму овде године је била Милићева, којој се већ на премијери посрећило да освоји одличје.


- Прво првенство па одмах медаља, нисам могла да замислим боље - каже Николина. - Осећала сам се стварно као да сам дуго ту, јер је атмосфера породична. Оствариле смо циљ који смо зацртале на почетку, а то је пласман на квалификациони турнир за ОИ, али поред тога неизмерно нам је драго што смо пред домаћом публиком освојиле одличје.


ЧАСТ ЈЕ ИГРАТИ УЗ СОЊУ ПОСЛЕ победе против Британије Соња Петровић је истакла да не би могла да се дигне да није било подршке млађих саиграчица.
- Ја сам била дете и гледала је како игра, била ми је узор - објашњава Црвендакићева. - Нама је част што играмо поред ње, баш много ствари научимо и на терену и ван њега.

За разлику од своје две саиграчице, Црвендакићева је на победничком постољу била и у Рију 2016.


- Имале смо ове године нешто посебно, није било несугласица, свађа, што је иначе за нас жене нормално - задовољна је Александра, која је иако најмлађа, имала улогу стартера. - У овој екипи није било вике, цике, дреке, нико није упирао у нас прстом када погрешимо. Све време сам осећала да имам ветар у леђа од саиграчица. Свесне смо да смо биле у "групи смрти" и ми смо је завршиле без пораза. Било ми је уживање да играм, заиста је брзо прошло.


Она је свесна да ће одговорност с годинама бити све већа.


- Нормално је да дође до смене генерација, ту смо нас три, на којима остаје репрезентација за неколико година. Имале смо прилику да учимо од старијих саиграчица.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: „ПОКИДАЛЕ“ СМО СВЕ ПРОБЛЕМЕ: Кошаркашице Србије веома емотивно доживеле освајање медаље пред домаћом публиком


После пораза у полуфиналу од Шпаније кошаркашице су преко ноћи успеле да се издигну и "покидају" Британију у мечу за бронзу.


- Увек се сетим Бутулијине реченице на полувремену меча са Белгијом у групи - каже Станаћев. - Рекла нам је само да замислимо како ћемо се на крају утакмице осећати ако изгубимо. То смо враћале и на наредним мечевима.


Црвендакићева додаје:


- Кад смо изгубиле полуфинале селе смо и рекле ајде да не буде џаба што смо трчале, што смо толико тренинга одрадиле. Без везе је да на крају останемо без ичега.


Ипак, та Шпанија ће остати ривал кога "морају" да добију у годинама које долазе.


- Мислим да смо имале и сада квалитет да то урадимо, али је недостајало и мало среће - каже Николина.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ШПАНИЈА ОДБРАНИЛА ТИТУЛУ ШАМПИОНА: Соња Петровић у идеалној петорци


КАРТА ВИШЕ ЗА ЧАЂО ОТКРИЛЕ су нам кошаркашице и ко има највећу армију навијача.
- Саша Чађо је накупила највећу екипу на трибинама током ових седам година. Ми смо тек почеле, тако да повећаваће се и наше - уз осмех прича Николина. - Сашини су најгласнији, па наши не дођу до изражаја - додаје Станаћев. - Никад јој није било доста карата, увек је тражила још, да ли има неко да јој да.


Кад је стигла бронза, дошло је на ред и славље.


- Ми смо после сваке победе славиле стварно, то је нешто што не може да се одглуми, већ долази из срца - каже популарна Црв. - Не би то све тако изгледало да немамо тимски дух. Ми смо биле срећне једна због друге, имале смо с ким да поделимо. Не гледаш кога грлиш, као да смо род најмилији.


Николина је пресекла:


- Мислим да смо се више радовале после прве победе у групи него Шпанија када је освојила злато.


На питање да ли је селекторка Марина Маљковић показала колико јој значи бронза, кратко је одговорила Црвендакићева:


- Насмејала се. То је просто она.


Милићева је додала:


- Мислим да је за њу све ово нормално. Знала је на почетку шта треба да урадимо да бисмо дошли до медаље.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пријем за кошаркашице у Влади Србије: Ви сте наш понос


Право славље почело је кад су напустиле дворану.


- Ако неко зна како се слави, то смо ми - каже Црв. - Добро смо се провеле и славићемо сигурно још неколико дана и са породицом и пријатељима. Мерак је видети да Србија осваја медаљу, јер се види да баш знамо то да прославимо.


Још неколико дана еуфорије, после и свадба Соње Петровић, а онда одмор, који једва чекају.


- После ћемо само спавати и сигурно искључити мобилне телефоне - подвукла је Станаћев.


Ова прича је архивирана, од данас кошаркашице већ крећу да скупљају мотив за следећи изазов, који их чека у фебруару када је на програму квалификациони турнир за ОИ.