Током целе играчке каријере Саша Павловић није волео медијски да се експонира. По сопственом признању, нерадо је давао интервјуе, практично је избегавао новинаре, па је зато његова посета Факултету за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла“ изазвала велику пажњу.

Кошаркаш са десетогодишњим НБА искуством и некадашњи играч Будућности, Партизана и Панатинаикоса студентима Факултета за спорт са студијског програма Спортско новинарство, испричао је многе занимљиве и неиспричане приче из своје каријере у најјачој кошаркашкој лиги света.

Павловић се присетио бројних анегдота међу којима је најзанимљивија била она како је упознао Шекила О'Нила са којим је био саиграч у Бостону.

– Био сам у свлачионици пред почетак тренинга и чекао сам да се бандажирам. У том тренутку је ушао Шек, са којим се до тада нисам познавао. Погледао ме је, ухватио ме је за ногу, ујео за стопало и уз гримасу на лицу рекао: „добар си момак“. Физиотерапеут који био поред мене није био изненађен и рекао ми је, ето то ти је Шекил О'Нил.

Павловић је причао и о Мајку Мелоуну, садашњем тренеру Денвера, са којим је сарађивао док је био у Килвленду. Био је изненађен колико је Млелоун знао о дешавањима у Србији, нашој историји и колико воли Србе.

– Стално ми је причао о нашој историји, рату у бившој Југославији и понекад сам имао утисак да о томе зна више од мене, а кад год би видео мог оца на трибинима, стално му је показивао је три прста. Он заиста обожава Србију. Знао сам да ће бити добар тренер, само је било потребно да му се пружи шанса. Када сам видео да је Јокић код њега у тиму био сам убеђен да ће добити праву шансу. Много ми је драго што сарађују на овако високом нивоу и стварно ми је жао што Денвер није успео да се пласира у финале Западне конференције – констатовао је Павловић.

Одлазак у НБА лигу за Павловића је била остварење дечачког сна, али није све увек било тако савршено. Присетио се и неких помало непријатних ситуација.

– Док сам био члан Кливленда три године заредом смо у плеј-офу играли против Бостона. Кад год сам играо против Селтикса Кевин Гарнет је толико псовао и понижавао притвничке играче да је то било незамисливо. Заиста нисам могао да га поднесем. Сваке године сам имао дуплу техничку грешку, пред искључење, јер је невроватно колико је човек био безобразан на терену. Био је бруталан и нисмо се уопште подносили. Једном приликом смо се посвађали током утамице – кратко је застао Павловић и потом објаснио целу ситуацију:

– Мој саиграч из Кливленда Дру Гуден је изводио је слободна бацања и Гарнет му је све време беспризорно добацивао, вређао га је све време. Изгубио сам живце и рекао сам му: „Умукни, идиоте“. Он се окренуо према својој клупи и рекао је саиграчима да сам га увредио на расној основи, да сам му рекао да је црнчуга. Потом је отишао и до клупе са мојим саиграчима и то исто је саопштио Леброну Џејмсу. Са клупе Бостона су сви скочили, а моји саиграчи су ме заиста чудно гледали. Од играча Бостона сам у наставку утакмице у сваком блоку добијао лакат, а моји саиграчи су се према мени чудно понашали све док нисам на тајм-ауту сазнао о чему се ради и објаснио да то није истина. После утакмице сам добио позив од Дејвида Штерна, тадашњег комесара НБА лиге да ми прети велика казна и да ће гледати снимак са утакмице како би се утврдило да ли сам стварно увредио Кевина Гармнета на расној основи. Пошто то није била истина, питао сам Штерна да ли ће Гарнет бити кажњен када се утврди да то није тачно. Одговор је, наравно, био негативан, јер је он Кевин Гарнет.

Ипак, односи са Гарнетом су изглађени Павловићевим трејдом управо у Бостон.

– Кад сам дошао у Бостон имао сам неодумицу како ћу се са њим слагати. Нисам се плашио, али ми је било мало непријатно. На први тренинг сам дошао сат и по пре почетка, али је он већ био у хали. Он ме је први сачекао и рекао да му је драго што ће имати таквог саиграча поред себе и да ћемо заједно да гинемо на терену. Тада ми је пао огроман камен са срца, и стварно је било тако. Касније сам схватио, играјући са њим у истом тиму, да он то није радио да би провоцирао противника, већ да би себе мотивисао.

Необичних ситуација било је и прве године док је играо за Јуту.

– Грега Остертага, тадашњег центра Јуте који је играо и у ери Стоктона и Мелоуна, једном приликом сам на тренингу случајно мало закачио лактом, али заиста ненамерно, већ у жару борбе. То ми је опасно замерио. Пошто сам био руки, а знате да новајлије пролазе разне иницијавције у НБА лиги, тражио ми је да му свако јутро доносим новине док је у тоалету. Да ми је то рекао на неки другим начин, не тако дрско, вероватно бих пристао. Али, пошто је био јако непристојан, на мом тада не баш сјајном енглеском сам му одговорио и да је Мајкл Џордан не бих му доносио новине у тоалет. Он је то био пренео тренеру Џерију Слоуну, жалио се, а ја сам био толико изнервиран да сам рекао Слоуну да слободно може да ме пошлаље кући, али да нема шасне да то урадим. Тренер Слоун ми је пружио руку и рекао да не морам. У тој ситуацији доста ми је помогао Кирленко који је стао на моју страну и то се са Остертагом све касније средило.

Саша Павловић коментарисао је наше интернационалце који су имали веома запажену сезону у НБА.

– Јокић ради заиста нешто невероватно. Осим што постиже поене, он скаче и асистира. То ради на врло атрактиван начин. Драго ми је због њега, јер је одличан момак. Такође, он обара теорије да НБА лигу могу да играју само играчи који су атлете. Добро је за НБА то што и такви играчи могу да играју врхунску кошарку, а добро је и за младе који пожеле да играју кошарку да кажу можда могу и ја – рекао је Павловић и потом додао:

– Богдан и Бјелица су имали супер сезону и драго ми је што су отишли код Дивца у Сакраменто. Показали су да могу тамо да играју. Мило ми је кад год неко од наших направи нешто добро. Бјелицу не знам толико добро, а Богдан је осуђен на успех јер је посвећен максимално. Само му је кошарка у глави. Напредује из дана у дан. Има огромно самопоуздање. Очекујем његов напредак из године у годину.

Павловић је био у прилици да чува неке од најбољих кошаркаша НБА лиге током своје каријере. На питање против кога му је било најтеже, одговара:

– Најбољи играч против кога сам играо је Коби Брајант, а најтежи за чување свакако Рип Хамилтон који је играо за Детроит тих година. Кобија сам толико добро знао јер сам волео његову игру. Скоро да сам могао да прочитам сваки његов потез, али и поред тога он је лако давао доста поена преко мене, јер га је заиста било практично немогуће чувати. Рип Хамилтон је доста играо без лопте, а то је најтеже за одбрану. Имао је у свакој акцији по три блока, јер је био бек шутер. А од та три пика, два су била од стране Бена и Рашида Валаса који су користили лактове. Онда можете само да замислите како је то изгледало – констатовао је Павловић.