После више од шест месеци паузе Милан Мачван је поново на терену. Повреда колена у мечу са Зенитом из Санкт Петербурга крајем јануара, а потом и операција, по први пут у каријери су на дуже од кошарке одвојиле снажног крилног центра. Међутим, Мачван је недавно успешно прошао све медицинске тестове и лекарске прегледе и добио дозволу да се врати под обруче. Бајерн је пре неколико дана почео припреме за предстојећу сезону, а Мачван се ставио на располагање тренеру Дејану Радоњићу:

- Сјајан је осећај поново бити на паркету. Најважније је да сам се у потпуности опоравио од повреде и да сам добио зелено светло да почнем да тренирам са екипом - почиње причу Мачван који се са Бајерном налази на припремама у Италији:

- Осећам се одлично и веома сам срећан што сам поново на терену уз моје саиграче. Шест месеци је заиста дуг период, опоравак је био монотон, али када се уђе у прави кошаркашки тренинг све је много лакше. Процене лекара су били да ће рехабилитација трајати од шест до чак 10 месеци, тако да на крају могу бити задовољан, јер сам успео да се опоравим у најкраћем могућем року. Ужелео сам се кошарке и веома сам мотивисан да овај припремни период одрадим на најбољи могући начин.

Са обзиром да је поново у такмичарском погону, питање које се аутоматски наметнуло је да ли ће моћи да одговори обавезама у националном тиму. Репрезентацију Србије 13. и 16. септембра очекује наставак квалификација за Светско првенство и веома важни мечеви са Грчком и Естонијом.

- Нисам се бавио прогнозама и размишљао у том смеру. Иако је целокупан опоравак ишао добро и текао по плану, то је било помало незахвално. Видећемо још како ће се ствари одвијати када будем ушао у контакт, али сматрам да не би ребало да буде проблема. Ипак, не знам колико је реално да моје прве утакмице после овако дуге паузе буду у дресу са државним грбом. Идеално би било да се опробам у неким пријатељским мечевима, а тих утакмица неће бити до 10. или 12. септембра.

Мачван се нада да ће Србија у септембарском квалификационом циклусу бити у најјачем саставу:

- Такмичење је врло специфично. Незгодно је и за играче и за тренере, јер се одиграва усред клупске сезоне, утакмице играте у саставу који никада пре није био на окупу и није имао прилику да игра заједно. Бодови се преносе, тако да је свака утакмица веома важна. Много је битно да се добију та два дуела са Грчком и Естонијом, а ја сам по обичају оптимиста и верујем да имамо квалитет. Такође, надам се да би и неко од талентованих јуниора који су освојили титулу првака Европе можда могао да добије шансу - рекао је Мачван и тако направио увертиру за разговор на тему великог успеха наше селекције до 18 година оствареног на Европском шампионату у Риги.

- Много се прича о томе како млађим селекцијама не би требало да буде приоритет да освајају медаље, већ да буду полигон за стварање играча за сениорску репрезентацију. Међутим, свима треба да буде јасно да се врхунски играчи и праве кроз успехе. Генерације кошаркаша које су две и три године млађи и старији од мене су кроз млађе репрезентативне категорије освајали одличја и кроз те утакмице за медаље су стасавали као играчи - каже Мачван и додаје:

- Златна медаља јуниора је заиста велики успех за српску кошарку и то одличје ће тим момцима много значити на пољу самопуздања. Видело се на делу да има веома талентованих момака и сада није само на њима да тај таленат избрусе у квалитет већ и на клубовима који би требало да им дају шансу и да им пруже довољно минута на терену. Само тако ће успети да добро репрезентативно лето преточе у квалитетне клупске сезоне и наставак развоја у играчком смислу.

Фантастични трио јуниорске селекције Србије Пецарски - Петрушев - Пауновић ни Мачвана није оставио равнодушним:

- Они су заједно постизали преко 60 одсто поена за наш тим. То је феноменално. Била би велика штета да не добију шансу и да им се на тај начин сасеку крила. Реално гледано, мислим да екипе у Србији немају ростере да се боре за велике успехе на међународној сцени, зато би била велика штета да не добију простор да се развијају. Пецарски је дечко МВП и то са бројкама које су невероватне. Неки кажу да је доминантан због висине у односу на остале. Али, свако ко је играо кошарку зна да не можеш да убациш 25 поена сваком противнику ако не знаш да играш. Ја сам имао ту срећу да играм као млад сениорску кошарку и зато знам колико је то важно. Исто тако знам и оне који нису добили ту шансу, зато се искрено надам да ће ти талентовани момци добити прилику да се покажу и напредују - констатовао је Мачван.

Током вишемесечне паузе због повреде Мачван је имао довољно времена да размишља о будућности па је тако донео одлуку да упише Факултет за спорт Универзитета "Унион - Никола Тесла":

- Одувек сам имао жељу да студирам, али стално су постојале неке препреке. Међутим, на препоруку многих моји другара одлучио сам да упишем Факултет за спорт на Новом Београду, јер је систем студирања у потпуности прилагођен активним спортистима. Образовање веома важно за нас спортисте, јер каријера не траје вечно. То сам дефинитивно схватио током ове паузе због повреде. Желим да на неки начин останем у кошарци, али тренерски позив дефинитивно није за мене. Зато сам и изабрао студијски програм Менаџмент у спорту, па ћемо видети какве ће се опције отварати у будућности. Када се заврши играчка каријера нико ме неће глдеати као кошаркаша већ ће ме питати коју сам школу завршио. Зато нема сумње да сам урадио праву ствар - закључио је Мачван.