ОД ИЗВЕШТАЧА "НОВОСТИ": ЛИЛ

ГАЛИС, Јанакис, Фасулас. Свето тројство грчке кошарке које је освајањем прве европске титуле 1987. себи резервисало вечни боравак на Олимпу. Са највишим од њих, легендарним 213 центиметара високим центром Панајотисом Фасуласом, “Новости” су имале прилику да проћаскају и увере се и ван терена зашто је још давне 1986. био пик Портланда (никада није отишао у НБА), члан најбоље петорке Евробаскета годину касније, два пута МВП грчке лиге, али и градоначелник Пиреја од 2006. до 2010.

- У последњих годину дана поново сам у кошарци, за грчку федерацију радим на односима са НЦАА и НБА. Причам са многим играчима о будућности европске кошарке, са Дејаном Бодирогом, Драганом Тарлаћем, Арвидасом Сабонисом. Свима нама је заједничко тло дискусија о томе како је фудбал тако велики спорт, а кошарка само у Грчкој, Србији, Турској, Русији и Шпанији.

Сећања на године великог ривалитета са тадашњом Југославијом, касније и на утицај српских тренера и играча на грчку кошарку, убацују Фасуласа у носталгични времеплов.

- Југославија је увек била међу најбољима на свету, а некад и најбоља. Грчка је долазила из позадине са намером да ухвати прикључак, мислим да смо у томе донекле и успели. Биле су потребне године да дођемо до тога да играмо равноправно са Србијом, Русијом, Шпанијом. Заиста је добра та интеракција српске и грчке кошарке, рецимо, утакмица Олимпијакоса и Црвене звезде у Београду прошле године је најбоља коју сам гледао у животу.

Питамо га за поређење значаја његове и садашње генерације за грчку кошарку.

- Са проблемима које Грци сада имају, кошарка сигурно није прва ствар на коју помисле када устану ујутру. Значај ове генерације је у томе што одржава кошарку на високом нивоу у Грчкој, клупским и репрезентативним успесима. Када је моја генерација освојили Европско првенство 1987, нико није очекивао ни да ћемо бити међу првих шест тимова. То је био почетак свега, не само кошарке, већ сваког спорта у Грчкој. То је уверило Грке да могу у нечем да буду успешни.

Мисију наследника пореди са оним што је радила чувена српска генерација ‘95.

- Садашњи грчки играчи су ту да убеде људе да ће увек бити успеха у кошарци, без обзира на политичке и економске прилике. Сећате се када је Србија освојила Европско првенство 1995. непосредно после рата. Људи су били поносни, иако та титула није значајна као храна, слобода, или као када меци престану да фијучу. То су могли да дају и то су и дали људима - каже Фасулас, коме се није испунила жеља да се Грчка и Србија рукују у финалу Евробаскета у Лилу.

(НЕ)СРЕЋАН ЗБОГ ЂОРЂЕВИЋА

ФАСУЛАС се сећа селектора Србије Александра Ђорђевића из играчких дана као веома младог и талентованог момка.

- Да, био је веома млад. Срећан сам што је дошао у Панатинаикос, иако то можда није добро за Олимпијакос, а знате који је мој клуб - са осмехом прича Фасулас, који је шест сезона носио дрес црвених из Пиреја. - Надам се и верујем да ће имати добру годину. ПАО има добру организацију, мислим да ће показати свету шта може да уради као тренер на највишем нивоу, као што то ради сада као селектор Србије.