МАНЧЕСТЕР јунајтед пред Београђанима - трећа клапа. Дуго и предуго фудбалска Србија чека долазак најзвучнијег фудбалског имена са Острва и данас је после 53 и по године дошло време за укључивање свих чула, за уживање фудбалских сладокусаца. А последњи пут када се то догодило на програму је било полуфинале Купа шампиона у сезони 1965/1966.


Довољно опорављени од трагедије која их је задесила 1958. после претходне посете Београду, али недовољно опорављени да би се попели на кров Европе, фудбалери Манчестер јунајтеда су у главни град Србије стигли решени да као и у Лисабону против Бенфике пре тога (славили 5:1) покажу да поседују оруђе за најфиније радове.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Солскјер одредио путнике за Београд: Мата и Рашфорд предводе “ђаволе” у Хумској


- Изгубили смо од слабијег тима у финалу, а победили смо бољи у полуфиналу - на најбољи начин је у само једној реченици Партизанов "пословођа" Владица Ковачевић својевремено скицирао хијерархију у фудбалској Европи те, сада увелико, давне 1966.


СПЕЦ. В.Н. МАНЧЕСТЕР јунајтед је на сајту објаснио својим навијачима да је Партизан добио надимак "парни ваљак" после рекордне победе 1953. године над Црвеном звездом од 7:1.

И заиста Манчестер је средином 60-их био много ближи по свим параметрима Партизану него што је то случај у предвечерје другог београдског виђења два тима, али је и тада словио за апсолутног фаворита у двомечу који је слао путника на завршну представу Купа шампиона месец дана касније у Бриселу. Мат Безби је језгро од тројице преживелих из 1958. (Хари Грег, Били Фолкс и сер Боби Чарлтон) ојачао фантастичном групом играча који су практично сви били важни шрафови националних тимова Енглеске, Шкотске и Ирске.


- Бебе велики фаворити, али да не заплачу - запитао се наш лист у тексту којим је најављена прва полуфинална утакмица два ривала тог 13. априла 1966. у Хумској.


Занимљиво је да је и тадашњи окршај Партизана и Манчестер јунајтеда најављен као нешто спектакуларно, као нешто што Београд није доживео деценију пре тога. Гледано из садашње перспективе и поред многобројних европских изазова у деценији иза нас, јасно је да ће и Солскјеров Манчестер јунајтед представљати најзначајније међународно искушење црно-белих, није нескромно и претерано рећи у овом веку.


И док су многи стрепели и нису то скривали ни у изјавама, ни у приступу окршају са моћним противником Владица Ковачевић, који је умро пре мало више од три године, онако шеретски у најави утакмице наставио је да просипа "прогнозерску магију".


- У финале ће Партизан. Биће два гола разлике за нас у Београду, тачније 2:0. То је сасвим довољно за реванш.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Препорука за Сер Алекса у Београду: Један добар алкохол


Све то можда и не би било чудно да "Спорт" у тексту у којем је пренео Ковачевићева очекивања није подсетио на његове претходне бравуре. Сјајни везиста је пред први меч са Нантом најавио победу од два гола разлике, како је и било. Пред окршајем са Вердером је отишао и корак даље "указавши" на исходе оба меча.


- Изгубићемо од Вердера са голом разлике, али ми идемо у четвртфинале.


И би тако. Пред реванш са Спартом из Прага и минуса од три гола (1:4) једини се дрзнуо да каже:


- Идемо у полуфинале после београдског реванша, неће бити потребан трећи меч.


Управо је тај трећи меч био нешто чему су се у Манчестеру надали пошто се обистинило и четврто Ковачевићево пророчанство - Манчестер је савладан 2:0.


- Два гола разлике је велика предност, али очекујем да будемо на много вишем нивоу у реваншу пред нашим навијачима и да изборимо трећу утакмицу - процедио је Безби кроз зубе после београдског пораза, а за оне који су заборавили или нису знали у то време се у случају два идентична резултата играла трећа утакмица.


А тај 13. април када је Манчестер јунајтед други пут видео Београд памтиће се поред добро познатих 2:0 и по чињеници да клупска каса никад није била пунија после једне међународне утакмице. Продато је свих 39.000 улазница и инкасирано је рекордних за то време 58 милиона динара. И нико ко је тог априлског поподнева био на црно-белој страни Топчидерског брда није зажалио. Напротив.


Играо је Манчестер, а играо се Партизан. Држала је Безбијева младост час фудбала у првом полувремену, али Денис Лоу није успео боље од пречке. Када је Партизан добио прилику да узврати ударац, учинио је то на спектакуларан начин. Најпре је Хасанагић одмах на почетку другог полувремена показао да страшни "ђаволи" имају слабу тачку, а потврду да тадашњи Партизан може све дао је Бечејац сјајном "дропком" у 58. минуту. Могао је, а и требало је, "ваљак" да сруши прогнозу једног од својих најбољих играча, али је Хасанагић промашио зицер, а уз то је судија Ченчер без икаквог разлога поништио гол црно-белима због наводног фаула. Славни и моћни Манчестер је био на коленима.


Какав је био ред величина у тадашњем европском фудбалу довољно говори наслов у извештају "Спорта" ("Ураган кратког даха"), што указује на то да се од Партизана очекивало и више од великих 2:0. "Новости" са друге стране нису пропустиле прилику да одају признање Гегићевој чети за упаривање користи са спектаклом па је победа са два гола разлике испраћена једноставном и прецизном констатацијом - величанствени Партизан.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Милошевић: Привилегија - после 53 године Јунајтед у Хумској


Партизан је победом над Манчестер јунајтедом у "свом дворишту" направио огроман корак ка финалној представи у Бриселу, али и заокружио готово нестваран учинак на домаћем терену те сезоне у Купу шампиона - четири утакмице, толико победа и то без примљеног гола уз гол-разлику 12:0.


- Надам се да ће четврт часа нашег надахнућа почетком другог полувремена бити довољно да се после реванша у Манчестеру радујемо пласману у финале Купа шампиона. Тамо нам је место - самоуверено је после утакмице поручио Велибор Васовић.


Партизану је заиста и било место у великом финалу, показао је то ставивши једну руку на трофеј голом Велибора Васовића у 55. минуту, али су Амансио и Серена у року од шест минута оставили црно-беле да сањају најлепши фудбалски сан и после тог 11. маја 1966. Сан који траје и дан данас. Сада,после 53 године, стигао је највећи бренд европског и светског фудбала - Манчестер јунајтед.


ИЗ БЕОГРАДА У СМРТ

ПРВИ боравак Манчестер јунајтеда у Београду представља једну од најтамнијих страница у историји европског фудбала. "Ђаволи" су тог 5. фебруара после 3:3 против Црвене звезде изборили пласман у четвртфинале Купа шампиона (први меч добили у Манчестеру 2:1) и јутро после тога кренули назад на Острво.

После слетања у Минхен, како би се допунило гориво, а приликом трећег покушаја узлетања у снежним условима, дошло је до трагедије која је однела 23 живота, од тога осморицу фудбалера, троје чланова стручног штаба, двоје пријатеља клуба, осморо новинара и двоје чланова посаде.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УТАКМИЦА ЗА СВА ВРЕМЕНА: Остојић са великим нестрпљењем очекује дуел са Јунајтедом


ПАРТИЗАН 2

МАНЧЕСТЕР Ј.0

13. април 1966.

СТРЕЛЦИ: Хасанагић у 46. и Бечејац у 58. минуту. Стадоион ЈНА. Гледалаца: 50.000.

ПАРТИЗАН: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер.

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД: Грег, Бренан, Дан, Криренд, Фолкс, Стајлс, Бест, Лоу, Чарлтон, Херд, Конели.


МАНЧЕСТЕР ј. 1

ПАРТИЗАН 0

20. април 1966.

СТРЕЛАЦ: Стајлс у 72. минуту. Стадион: "Олд Трафорд". Гледалаца: 62.500

МАНЧЕТСЕР ЈУНАЈТЕД: Грег, Бренан, Дан, Криренд, Фоукс, Стајлс, Адерсон, Лоу, Чарлтон, Херд, Конели.

ПАРТИЗАН: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Давидовић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер.