Искусни везиста Арсенала Месут Озил после неуспеха на планетарном шампионату у Русији, које је Немачка завршила већ у првој фази шампионата, завршио је репрезентативну каријеру. Та вест не би била толико спектакуларна да разлози његове одлуке нису укорењени у политичким ставовима испољеним после објављивања фотографије на којој су Озил и Гундоган били у друштву председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.

- Он је председник Турске и поштовао бих свакога на тој позицији. Иако сам рођен у Немачкој, порекло ми је турско. И да немачки предедник или канцеларка Меркел дођу у Лондон и пожеле да ме виде, поразговарају самном, наравно да бих то учинио, из поштовања – рекао је Озил, пре него што је открио неке шокантне детаље.

- После те фотографије осећао сам се незаштићено, примао сам расистичке увреде, чак и од политичара, а нико из репрезентације није иступио и рекао 'Престаните! Он је наш играч и не можете тако да га третирате!' Сви су само ћутали...

Озил је истакао да се расизам у Немачкој увукао дубље у друштво и да није само проблем екстремне деснице.

- Очекивало се да се извиним због тог састанка и признам да сам погрешио или више нисам добродошао у екипу. То никад нећу учинити. Знате, одувек постоји расизам, а неки су ту ситуацију искористили да га ослободе. Као што ја имам право да се фотографишем с неким, тако свако има право да му се то допада или не допада. Али оно што је уследило разоткрило је расизам. Викали су ми 'Врати се одакле си дошао, Ј**би се, турска свињо...' Пре СП играли смо пријатељску утакмицу у Леверкузену и звиждали су Гундогану, викали су му 'Ј**бачу оваца' и слично.

Ипак, Озила је много више погодила реакција људи за које је сматрао да су му блиски.
- Пре Мундијала требало је да будем у неким рекламама, али све су отказане. Неки од хуманитарних удружења с којима сам сарађивао склонили су ме као амбасадора и саветовали ме да се извиним. Али највише ме је потресла реакције школе коју сам похађао у Гелзелкирхену. Увек сам им помагао, заједно смо покренули један програм и кад је требало да дођем на церемонију и упознам се са запосленима у школи и децом, од којих су многи имигрантскога порекла, поручили су ми да не долазим због медијске пажње и пораста десничара у граду. Нисам могао да верујем! Мој родни град, моја школа. Пружио сам им руку, они су је одбили. Никад се нисам осећао лошије.

Ипак, искусни везиста није окренуо леђа Немачкој.

- Довољно сам снажан да стојим уз своја уверења, нисам опортуниста, и даље имам јаку везу с Немачком, маркетиншку компанију тамо, што значи да плаћам милионе евра пореза. Могао сам да је преселим, нисам хтео. Али с репрезентацијом је готово – рекао је Месут Озил.