ФУДБАЛСКА репрезентација и Првенство Европе. Две ствари које по некој лошој традицији скоро никако не иду заједно у нашој земљи. Још из времена док се она звала Југославија, па до дана данашњег, били они у плавим, белим или црвеним дресовима, али репрезентативци које смо увек звали "наши, су од укупно 15 видели само пет Европских првенстава?!

Од оног првог 1960. године када је Југославија у финалу, после продужетака изгубила 2:1 од СССР, па до 2000. године "опепелили" смо само још наступе 1968, 1976. и 1984. године. на пет од 15 шампионата нас је било. Или, да зазвучи лошије, на десет од 15 нас није било...

Нови селектор Србије Љубиша Тумбаковић води сутра своје "орлове" у Вилњус, где нас чека аутсајдер квалификација за ЕП 2020. године, Литванија. То првенство следећег лета које ће се, веровали или не, играти у чак 12 европских држава, можда ће видети и Тумбаковићев тим. Можда... Јер, теоретски и математички још је у игри за врх табеле, али практично све шансе су изгубљене "петардом" у Украјини и поразом од Португалаца у Београду. Пре неколико дана Србија је у Крушевцу савладала са комбинованим тимом селекцију Парагваја у пријатељском мечу и тада се видело неколико ствари.

ТРАДИЦИЈА УЗ "ОРЛОВЕ" ФУДБАСКА репрезентација наше земље има више него повољан биланс са Литванијом. Од 2002. године, као Југославија и СЦГ, па до данас као Србија смо осам пута играли са Литванцима. Имамо чак седам победа и један пораз (безболан 2:1 у квалификацијама за СП 2010), уз импозантну гол-разлику 21:5.

- Увек је важно када се победи, па макар и у пријатељској утакмици. Већ смо недавно рекли, одмах после пораза од Португалаца, да ћемо се окренути пролећу и баражу за Првенство Европе, јер је најреалније да ту потражимо своју прилику за пласман на Првенство Европе - искрен је Тумбаковић.

Штета што је репрезентација, по лошем угледу на десет претходних генерација, пропустила још једну прилику да сигурном игром и погледом са врха табеле квалификација овери свој пут на важно такмичење.

- Ми смо тренутно у прилици да на делу видимо неке нове играче, или неке који су повремено играли за Србију. у Крушевцу су ме неки од њих пријатно изненадили. Има ту материјала да се направи права селекција за март када нас чека бараж - оптимиста је Тумбаковић пред полазак у Литванију у којој на вештачкој трави стадиона у Вилњусу не би требало да буде превеликих проблема за капитена Александра Коларова и остатак екипе.

Дакле, ови наши фудбалери, сада одевени у црвено, пошли су стазама неких славнијих претходника који се због разноразних околности такође нису прославили на својим трасама ка шампионатима Европе. Некада су им се на тим стазама испречили Азербејџанци и Гурбан Гурбанов 2004. године док смо се још звали Србија и Црна Гора. Онда нам се 2008. године са Клементеом на клупи десио Казахстан и после силних мечева у групи са Португалијом и Пољском били смо тек трећи. Онда нам се у квалификацијама од 2012. године десио "случај Ђенова", па 2016. године "случај" дрон. Када се све сабере, добро смо ми и још живи на фудбалској мапи Европе на којој нас одавно гледају попреко или сажаљиво. Ове, 2019. и у марту 2020. године да нема баража, све би ово опет била - туга!

ПОСЛЕДЊИ ПУТ СА ВУЈКЕТОМ

НАША репрезентација, под именом СР Југославија, је последњи пут видела Првенство Европе 200. године у Белгији и Холандији под вођством Вујадина Бошкова, пошто смо у одлучујућем мечу у квалификацијама заледили Хрвате на "Максимиру" (2:2). На ЕП смо се провели као боси по трњу: 3:3 са Словенијом, победа против Норвешке 1:0 и порази од Шпаније 4:3 и Холандије 6:1.