НАВИЈАЧИ Црвене звезде и њихови љубимци су до априла 1991. године два пута погађали "стативу" у полуфиналима Купа европских шампиона. Оба пута су црвено-бели били заустављени у на претпоследњем кораку овог такмичења, и оба пута су то биле приче ппропраћене сузама. Први пут је Звезда у полуфиналу поклекла против Фиорентине 1956. године (1:0 у Фиренци, 0:0 у Београду) када је Беари, Шекуларцу, Костићу, Митићу, Станковићу и осталима фалио сам један корак до славе.


Други пут се догодила чувена "атинска трагедија" у двомечу са Панатинаикосом. У Београду је било лаганих 4:1 за црвено-беле, а у Атини у реваншу - суноврат и пораз од 3:0.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА: Звезда и Бајерн - реприза 1991. године


И онда је дошао 10. април 1991. године и први меч полуфинала Купа шампиона у Минхену. Звездаши из Србије и још неотцепљних југословенских република, али и гастарбајтери из Немачке, Швајцарске и Француске окупирали су те среде центар Минхена, Олимпијски стадион и његову околину.


Цена карте: 20 марака за северну трибину, на коју је домаћин сместио гостујуће навијаче. Приче кажу да су неки плаћали и десет пута више, скидали сатове са руку и ланчиће са врата... Међутим, то је само легенда. Оно што је засигурно ушло у легенду јесте игра и победа Звезде пред 64.000 навијача.


Миодраг Белодедић је од извештача "Новости" то вече добио оцену - 9! Домаћин је голом Волфарта повео већ у 24. минуту и чинило се да Звездина кола крећу низбрдо. Онда је Дејан Савићевић почео да плеше по терену, Белодедић да "хапси" Лаудрупа и остале, а Панчев је у 45. минуту донео изједначење.


Егзекуција Савићевића у 70. минуту била је довољна за неочекивану победу од 2:1 у ноћи која је ушла у историју клуба из Љутице Богдана. Реваш 24. априла и реми од 2:2 две недеље после минхенске епопеје били су само златни печат на трећем и коначно срећном полуфинала Купа шампиона које је одиграо овај клуб, тада састављен од играча из свих република још увек заједничке државе.

Апсурдно је било то што су се данима пре и после полуфинала Бајерн - Звезда Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Милан Кучан, Момир Булатовић, Киро Глигоров и Алија Изетбеговић шетали од Бледа до Карађорђева и покушали да се договоре око мирног решења југословенске кризе. Како су се договорили, боље да се нису ни састајали...


"Вечерње новости" су на Звездином путу пре 28 година до Минхена у стопу пратиле експедицију црвено-белих. Наслови "Звезда Минхен очарала", "Да запамте Балканце", "Сад или никад", "Европо, поклони се", "Окупација Минхена" и томе слично, довољно говоре каква је еуфорија владала пре и после првог меча полуфинала на "Олимпијском стадиону" у центру Баварске.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЗВЕЗДА ОТПУТОВАЛА У МИНХЕН; Дегенек: Очекивања у Лиги шампиона већа него прошле сезоне


Звезда се из Минхена вратила исте ноћи после утакмице која је практично била предворје онога што је уследило у реваншу, касније и у финалу следећег месеца у Барију. На аеродрому је у глуво доба ноћи било много више новинара него навијача. Неко у тој гужви рече да звездаши, ваљда, још нису веровали да се чуда догађају и да ће тек да се десе.



РЕВАНШ НЕМЦИМА ЗА 1941!
НАВИЈАЧКЕ креације и транспаренти дошли су до свог пуног изражаја прво у Минхену, а касније и у београдском реваншу Звезде и Бајерна. Објектив нашег фотографа Небојше Параушића "уловио" је прво у на Олимпијском стадиону у Минхену једног Звездиног навијача који је на спортском терену 10. априла 1991. године видео идеалну прилику за реваш за оно што су Немци урадили Београду 6. априла 1941. Исти навијач је исти транспарент донео и две недеље касније на свој стадион и поносно га носио у тренуцима када су навијачи окупирали терен.