НЕ кажу навијачи у Србији који и даље, упорно и са пуно критика прате фудбал: на клупи репрезентације мора да буде "седа глава"! Превод, наравно, није потребан, јер у свим уређеним кућама и системима мора да се поштује реч старијег и искусног човека.


Ових дана, када су сениорска и млада репрезентација "осакаћене" очајним резултатима, када је званично отишао Младен Крстајић, када се чека отказ или оставка Горана Ђоровића, прича се о врућем лету које је пред онима који воде српски фудбал и који много брзо морају да донесу одлуке о новим шефовима две најважније селекције. Последњи ко је поменут је Радомир Антић, један од малобројних селектора код којег се играо фудбал, чији је тим пунио трибине, отишао на Мундијал у Јужну Африку.

Да "седа глава" доноси углавном успех, једини је закључак кад се осврнемо и погледамо селекције СЦГ и Србије од распада СФРЈ. Почнимо од покојног Слободана Сантрача, који је у периоду од 1994. до 1998. године, после санкција, успео "плаве" да одведе на Мундијал у Француску. Био је ауторитет међу "мангупима", предвођеним Драганом Стојковићем, Дејаном Савићевићем, а радио је за месечну плату која је за многе од играча била можда дневна апанажа у клубовима.
АМБИЦИЈЕТРЕБА бити реалан - за српски фудбал сваки пласман на велико такмичење је успех. С обзиром на улагања, план и програм рада, визије, све преко тога је чист ћар. Међутим, на завршним турнирима понекад нисмо имали изражене амбиције, понекад добру атмосферу јер су се оспоравали избори чак и тако искусних стручњака, а често нисмо имали квалитет. Терен је, ипак, једино и право мерило.

Одмах за њим је био и покојни Вујадин Бошков, играчка и тренерска легенда југословенског фудбала. Требало је са Пиксијем, Михом, Пеђом, Краљем, Јоканом, Батом, Декијем, Нађом и осталима изаћи на терен "Максимира", одржати лекцију "пренапаљеним" Хрватима и одвести нас на Европско првенство. Треба рећи да је Бошков можда једини од петорице успешних селектора имао колико-толико чисту ситуацију.

Прочитајте још "ОРЛОВИ" ДОБИЈАЈУ НОВОГ СЕЛЕКТОРА: Младен Крстајић смењен

Па онда доброћудни Илија Петковић, који је у фудбалу прошао све, видео све и доживео све. Од успона до падова и погрдних надимака... Преузео је селекцију после дебакла у Азербејджану и краха једне идеје да Геније може да буде селектор, на 34 утакмице са надахнутим говорима и песмом на уснама одвео нас је на СП у Немачку 2006. Радомир Антић је после неуспелих "експеримената" са Хавијером Клементеом и Мирославом Ђукићем урадио, већ поменуту, велику ствар за српски фудбал. Уследили су разни покушаји са Пижоном, Михом, Друловићем, Ћурчићем и Адвокатом...

И, онда нам се десио Славољуб Муслин. Човек од искуства и ауторитета који је "орлове" довео до Русије после осам посних година. Даље није могао, заправо, није хтео због добро познатих разлога. Са Крстајићем смо прошли како смо прошли.

Прочитајте још ФСС жели Антића!

И зато, макар само и на помињање Радомира Антића, навијачи у Србији верују да би са стручњаком тог ранга и ауторитета, "орлови" и у овим околностима могли да обезбеде пласман на ЕП!

БРОЈКЕ СВЕ ГОВОРЕ
Слободан Сантрач 43 26 10 7 (СП у Француској 1998)
Вујадин Бошков 23 10 7 6 (ЕП Белгија и Холандија 2000)
Илија Петковић 34 13 11 10 (СП у Немачкој 2006)
Радомир Антић 28 17 3 8 (СП у Ј. Африци 2010)
Славољуб Муслин 15 8 5 2 (до СП у Русији 2018)
* Укупно мечева, победе, ремији, порази