ДА није оседео, могло би да се каже да је "ко пресликан" из играчких дана. Спортски елегантан, препознатљивог тамнијег тена, са златном, округлом минђушицом на десном уху, али без репића за који каже да га је одсекао одмах по завршетку каријере. Главом и брадом - Роберто Бађо (52), или Мали Буда. Један од најбољих светских играча свих времена, ових дана је у Београду прометер италијанског фудбалског кампа у Србији, под покровитељством Интеза банке.


Насмејан и отворен био је расположен да прича о свему, а на питања "Новости" колико познаје нашег тренера Синишу Михајловића и колико прати Сергеја Милинковић-Савића у Лацију, одговарао је само у суперлативима.


- Срећан сам што је Михајловић спасао Болоњу, клуб за који ме вежу посебне емоције, у коме сам играо. Урадио је одличан посао у финишу сезоне, желим му да тако настави. Изуетно ценим и Сергеја Милинковић-Савића. Он је снажан, физички и технички, а веома млад. Има све квалитете да постане врхунски играч - истакао је Бађо.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Србија без Сергеја у квалификацијама за ЕП


Као и навијачи, обожавали су га и чувени тренери. Ариго Саки је рекао: "Оно што је Марадона за Аргентину, то је Бађо за Италију". Алдо Агропи је био још надахнутији: "Када игра Бађо, чујеш као анђели певају у његовим ногама". Најбољи фудбалер света 1993. године, остао је упамћен и као једини Италијан који је био стрелац на три Мундијала. Међутим, "богињу" није дохватио и зато и сада каже да чак после 25 година не може мирно да спава због промашеног пенала против Бразила у финалу СП 1994.


- Ни дан данас не спавам како би требало. Нажалост, десило се. Из таквих непријатних ситуација може да се извуче поука. Сањао сам финале са Бразилом, али једно је сањати, а друго је стварност. Реалност је оно што нисам помишљао - искрен је Мали Буда који је овај надимак добио због религијског опредељења.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДОГОВОРЕНО: Михајловић и Болоња настављају заједно


У своје време је жарио и палио Апенинима. Био је члан велике тројке италијанског фудбала: Јувентуса, Милана и Интера. Када је 1990. из Фиорентине прешао у редове "старе даме" трансфер је био вредан девет милиона марака, што је тада био светски рекорд.


- Највише ме је погодила чињеница што је Фиорентина крила да је већ договорила трансфер, ништа нисам знао о одласку у Јувентус. Патио сам због тога, само сам хтео да признају. Имао сам срећу и привилегију да играм за такве клубове. У сваком сам много научио, имао разне циљеве, од борбе за трофеје до изгарања за опстанак.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: “АС” о Јовићу: Реал купио голове


Никада га није занимало да се бави тренерским послом.


- Мислим да треба имати талента за све што радите, ја сам га имао за играње. Нисам имао жељу да будем тренер - јасан је Бађо.


"ДЕСЕТКА" ЗА САВИЋЕВИЋА

РОБЕРТО Бађо је имао богату каријеру (од 1982. до 2004) без иједне мрље, а овом приликом се присетио полемике око "десетке" са некадашњим југословенским репрезентативцем Дејаном Савићевићем, када је прешао из Јувентуса у Милан.

- Увек сам носио број 10, а када сам стигао у Милан носио га је Дејан. Било је природно да му препустим да га носи. То је био чин поштовања према њему - истакао је Бађо.