ПОНОВО ради биоскоп, поново ради биоскоп. Једна од реплика из култног филма "Маратонци трче почасни круг" могла би у мало измењеном облику да ослика шта се у последњих годину и кусур дана дешава у Омладинској школи Партизана. Долазак Вање Радиновића на позицију директора црно-беле "фабрике талената" довео је поново клуб из Хумске у позицију да "спонзора" пронађе у својим редовима, из ресурса најталентованијих изданака из сопственог погона.

- Постављен сам прошлог јануара, сада је готово годину и по дана колико сам у клубу. Договор је био да у првих пола године реално сагледам стање и да пробамо да се прилагодимо свему ономе што се мења, како фудбал, како игра, тако и амбијент у којем би требало да радимо и стварамо. Предност ми је била што сам био тренер у бази, у такмичарским тимовима, променио сам неколико земаља, целокупна слика ми је била јасна. Јасно смо зацртали куда би требало да идемо и ове сезоне се полако враћамо на старе стазе - почиње причу Радиновић.

АТАЛАНТА КАО СМЕРНИЦА СВЕСТАН је Радиновић да је сваки клуб прича за себе, али и не бежи од могућности да неке иностране "цаке" имплементира у функционисање омладинске школе. - Немогуће је било шта потпуно копирати. На западу се тренира по подне, сви иду преподне у школу, код нас су раздвојени у односу на школу. Аталанта је рецимо респектабилна у раду са млађим категоријама и увелико планирамо у септембру размену искустава. План ми је да поведем једног тренера и сваки пут ћу водити неког тренера када будемо ишли у иностранство.

Партизан је својевремено годинама живео од продаје младих фудбалера (Љајић, Јоветић, Митровић, Марковић...), а онда је наступио предугачак вакуум, практично све до продаје Николе Миленковића.

- Тада су биле околности где су тренери били препуштени сами себи. Омладинска школа је била нешто преко чега су се ствари нивелисале. Нисам био тада у клубу, па не могу о детаљима. Ипак, када не примите више плата ви на неки начин морате да платите рачун, да фрижидер буде делимично пун. Дешавале су се ствари које нису добре за посао, тренери су били препуштени сами себи, изложени притисцима. Када је тренер препуштен себи некада тешко може да издржи. То се одразило и на селекцију и на квалитет играча.

Радиновићев долазак на чело Омладинске школе се поклопио са опредељењем клуба да практично све што се ради буде посвећено формирању талената из "Земунела".

- Престали смо да гледамо омладинску школу и тимове као личну својину. Она је постављена у главама свих као неизоставан део клуба. Схватили смо да је дефинитивно егзистенција свих који раде у Партизану омладинска школа. Све што се дешава мора да дозволи клуб, нема самовоље. Прибојавао сам се кад сам преузимао позицију јер сам знао да сам без подршке клуба клинички мртав. У тим почетним разговорима сам осетио да су људи који воде клуб изузетно свесни значаја Омладинске школе.

Резултат или стварање играча? Дилема која у Партизану практично никада није ни постојала.

- Имамо потребу да имамо и резултат и играче. Али ако бирамо по приоритетима између резултата и играча увек бирамо играча. Ми у сваком тиму имамо три вансеријска талента, а за остала места је увек отворен конкурс за играче који вреде. У пар селекција смо жртвовали резултат у корист играча. Да смо били себични Филип Стевановић рецимо не би прешао у први тим. Проблем је што су раније наши конкуренти били пасивни па се 99 одсто играча сливало у наш клуб, сада иду и у друге.

Није први човек Омладинске школе заборавио најближе сараднике са којима повремено и буквално ради даноноћно.

- У Омладинској школи у извршном делу сам ја као директор, заменик а уједно и главни скаут је Горан Арнаут, имамо секретара школе Драгана Шушњара, имамо Марка Раневског, који је значајна карика, он је нешто као технички секретар, али нема класична секретарска задужења. Донео нам је оно што немамо, у шали кажемо лајф коуч Омладинске школе. Имамо и легендарног Недељка Костића, он је ту са нама свакодневно, укључује се колико жели, као и велики број скаута и младих тренера.

КАМПОВИ И ШКОЛИЦЕ ПАРТИЗАН ће и овог лета традиционално одржати фудбалски камп на Копаонику у два термина, од 16. до 22, односно од 23. до 29.јуна. Поред тога "регрутација" најмлађих се врши и у својеврсним школицама фудбала. - Деца рођена од 2007. до 2013. на четири локације у Београду могу да раде са тренерима из Партизана. То су СЦ "Врачар", "Штарк Арена", СЦ "Слодес", ОШ "Кнегиња Милица", који раде по програму омладинске школе Партизана. То је неки први филтер у квалитету и први корак да заволе фудбал и наш клуб.

У Партизану су значајан акценат у последњих годину дана ставили и на појачану активност са чуварима мреже.

- У школи смо се определили да унапредимо и рад са голманима. Дуго нисмо имали запаженог голмана из школе. То морамо да променимо и унапредимо. За сваку категорију имамо тренера голмана, што раније није био случај. Пуне ефекте тог рада очекујемо за две, три сезоне. Мислим да је Живко Живковић био последњи голман из школе, а то је дефинитивно место у тиму које уноси сигурност. Млади Поповић је веома перспективан, а како ће се даље развијати не знам, то већ превазилази моје ингеренције.

Директор Омладинске школе црно-белих на крају тврди да када се све узме у обзир врата успеха првенствено отварају тренинзи и професионалан однос.

- Ако радите у правом моменту циљане ствари рад има невероватан утицај, док се таленат подразумева. Нико не може да буде у првом тиму, а да није талентован. Рад је невиђено потребан, он је тај који прави разлику и играч мора да буде способан да испуни све што се од њега очекује у том смислу - закључио је Радиновић.

МАРКОВИЋ

- Светозар је већ дуго у првом тиму. Тим је у почетку плаћао цену младог централног бека, а сада је већ дошао до нивоа стабилности и сазревања. Интересантно је колико је стабилан и фокусиран на то што би требало да ради. Дечко ради на себи и видим да му је јасно како може да дође на ниво озбиљног интернационалног играча.

ЂЕРЛЕК

- Он је упао у кризу и то није за осуду. Дошао је доста млад, али када играте на позицији где се очекује да направите разлику, није то баш лако. Сетите се Југовића, тек су после две године људи схватили његов потенцијал. Није реално, није свако исти, нити је свачији пут исти.

С. ПАВЛОВИЋ

- Страхиња је откровење захваљујући и околностима и храбрости тадашњег тренера. Повредио се Марковић, отворила се позиција, тренер је препознао у њему оно што сада сви знамо. Одиграо је дерби, стабилизовао се, успео је да изнесе то. Само је питање дана када ће наставити још боље.

Л. ПАВЛОВИЋ

- Имао је повреду колена, отишао на операцију и нисмо журили са опоравком. Он је лидерски тип, није помоћни играч, он каже када да се умири и то остали прате. Велику заслугу за деби у Нишу је имао и стручни штаб, припремили су га на прави начин и сачували од притиска.

ПОЗИВ И ГРАНТУ РАДИНОВИЋ је после рада у стручном штабу Александра Станојевића својевремено наставио да сарађује и са чувеним израелским тренером. - Немам контакт у последње време са Аврамом Грантом. Размишљао сам да га обновим, јер је у сфери вођења и управљања реч о озбиљном мајстору. Много тога што сам проживео са њим ми и сада озбиљно помаже. Планирам да га позовем у госте, можда ми отвори врата за нека нова искуства.

КОКИР

- Има квалитет, луцидан је, изданак школе какав би и требало да буде. Није се наметнуо тренерима у првом тиму. Потребно му је још времена да на прави начин пређе из омладинског у сениорски фудбал. Процениће се сада шта је најбољи корак за њега, па ћемо видети током лета.

ШЕХОВИЋ

- Златан је платио са две повреде велику младалачку жељу, то му је била школа и сигурно је да ће следећи пут добро проценити. Када буде наступао у континуитету неће постојати никакве дилеме око њега. Свима је било изненађење како је рутински играо пре повреде.

СТЕВАНОВИЋ

- Стевановић је најмлађи од њих, очекујем следеће сезоне значајнију улогу од њега. Видело се када је одиграо да је дете у тиму, само је питање времена када ће се потпуно изградити. Феноменалан потенцијал, очекујем да блесне у првом тиму.