ДОК се читавој "фудбалској планети" врти у глави и стаје од помисли на наговештени трансфер нашег фудбалског аса, Луке Јовића (рођен 23. децембра 1997. у Бијељини), у његовој породици, која је, ексклузивно, примила екипу "Новости", влада опуштеност, мир и скромност, као и до сада.

Лукина породица живи у селу Батар, код Бијељине, а само га Дрина дели од Србије и суседних села - Липничког Шора и Руњана. Питомо лепо семберско село, у ком има и брда, с много лепих кућа, окућница и уређењих њива, изгледа као да је Бог, стварајући свет, уложио посебан труд да приобаље Дрине, с једне стране и део равне Семберије, учини прелепим. Јовићи су староседеоци, на једном од узвишења у селу, одакле се виде и Србија и Бијељина са околином. Од старина су везани за Србију, што сведочи и Лукин развојни фудбалски пут.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЛУКА НАЈСКУПЉИ СРПСКИ ФУДБАЛЕР: Јовић прескаче Матића

ПРВА ЖЕЉА ДА БУДЕ ДОБАР ЧОВЕК СВЕТЛАНА и Милан кажу да им је од свих пара овог света, ипак, важније што је остао чврсто везан не само за породицу већ и за све своје другове, другарице, пријатеље, познанике, комшије, сроднике, кумове. Нема коме, на различите начине, не указује пажњу.
- Желели смо да наш син буде, пре свега, добра човек и, хвала богу, он је то у правом смислу речи, о чему нам свакодневно сведоче сви који су га упознали - кажу Светлана и Милан.

- Са пет година одвео сам Луку у Лозницу, у тамошњи истоимени клуб на Лагатору, где је тренирао три године и као дете фудбалски стасавао - прича отац Милан, који са супругом Светланом, рођеном у селу Јаребице код Лознице, има маркет "Јовић" у суседном селу Главичице, прекопута Основне школе и Цркве. - Лукин таленат је брзо примећен, па како се прича о њему ширила, тако су наше родитељске обавезе биле веће, његова жеља јача, да што више тренира, учи и да се, буквално од малих ногу, бори за своје место под фудбалским небом. Супруга и ја смо га максимално подржали, а Лука је водио рачуна да нам то врати добрим успехом у школи.

Пелка Јовић, наставница биологије у Основној школи у Главичицама, код Бијељине, каже да су Светлана и Милан див-јунаци свог и живота и каријере Лукине, као светао пример како родитељи треба да стану иза свог детета кад знају да је, не само талентовано, већ и вредно, паметно, васпитано...

- Да није успео у фудбалу, успео би у школовању у некој од области, природних или друштвених наука, јер све му је ишло од руке - прича наставница Пелка, поносна на свог ђака. - Често је одсуствовао са наставе, а чудили бисмо се како би накнадно, кад би усмено одговарао или радио писане и контролне задатке, бриљирао. Чудо од детета и анђео од детета, што би рекао наш нобеловац Иво Андрић, "за причу и причање".

Светлана и Милан кажу да су наставници баш имали разумевања за фудбалски рад њиховог сина, данас планетарне фудбалске звезде, који је из седмог разреда отишао у Црвену звезду, у Београд, да тренира, игра и учи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зидан ћути о Јовићу

- Предавао сам Луки веронауку и за све нас наставнике, као и његове другове и другарице, био је тежак растанак, а Лука нас је тешио да ће бити са нама у контакту, кад год буде могао, да ће се јављати и тако, заиста, и чини свих ових година - прича архимандрит Лазар Кршић, духовник манастира Тавна, средњовековне задужбине Немањића у оближњем селу Бањица, један од најугледнијих свештеномонаха не само У СПЦ.

Недавно се срео са Миланом и Луком:

- Веома сам се обрадовао пре неког времена, када су ми у манастир Тавну дошли Лука и његов отац Милан. Дуго смо седели и причали. Лука је стасао у момчину у правом смислу те речи, а кроз разговор сам увидео да се, код њега, не само примила веронаука, већ да је знања осетно проширио и дивно иде и путем наше вере Исусове.

МЕШТАНИ БАТРА: ПРОСЛАВИО НАС ЈЕ У СРЕДИШТУ села, недалеко од родне куће Јовића, налази се игралиште где је начинио прве фудбалске кораке. У оближњој продавници, као и обично недељом, после богослужења у цркви, окупљају се овдашњи домаћини, на "чашицу разговора".
- Лука је дете за пример, није се променио ни за мрвицу, поносни смо на њега. Прославио је наше лепо село широм планете и захвални смо му до неба - каже мештанин Љубиша Мићић

Лука се редовно јавља кући. За све се, кажу, распитује, пита за здравље, радује се успеху свих оних које познаје у завичају, кад чује добре вести.

- Сасвим је опуштен, баш опуштен да опуштенији не може бити - прича отац Милан. - Доброг је расположења, а његова форма је, хвала богу, увек на потребној висини и више од тога. Природно је што нас, као родитеље, радује сваки његов успех, јер смо уз њега од првог корака. Његов труд, рад и залагање су прокрчили многе путеве, и те како тешке, у пуном је замаху каријере, а ништа не може да га измени.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕНГЛЕЗИ ПОТВРЂУЈУ: Јовић у Реалу за 60 милиона евра

Батрани Стеван Стојановић, Драган Лазаревић и Милан Петковић подсећају на велику подршку породице сада већ светски славном и успешном фудбалском асу. Веле да је попримио све најбоље од својих родитеља и предака:

- Дивили смо се како игра још док је био дечак од неколико година. Било је извесно да ће успети у фудбалу, а срећни смо што је дошао до ових висина, па кад га гледамо, срце нам је као Гучево, са десне обале Дрине, и Мајевица, са леве обале Дрине. Лука слави васколики наш род и игром, и знањем и лепим понашањем. Увек кад дође у село, сви се обрадујемо, од срца, а и он нама, као да је наш укућанин, а не комшија. Сваки успех зарадио је мушки, вредно и марљиво радећи, што се види и из наговештеног трансфера у славни Реал Мадрид.