ЗОРАНСтојадиновић (25. април 1961, Шабац) био је нападач сјајне левице, носио је дрес Галенике (59-6), ОФК Београда (62-21), бечке Адмире (30-14) и Рапида (41-29), Мајорке (46-18), Депортива (29-9), Фигераса (32-9), био је и спортски директор Црвене звезде, а већ 32 године успешно ради као менаџер.

о Кренули сте са Сењака?

- Почео сам у Графичару, а у Звезду сам стигао када је тренер био Милован Ђорић. У то време похађао сам Војну гимназију и нисам могао да се посветим само фудбалу. Ђора је позвао мог оца и мене и рекао да се одлучимо: фудбал или школа. Мој покојни отац Новак је био одлучан да морам да завршим гимназију. Вратио сам се у Графичар и као омладинац играо за први тим.

ЖАЛ ЗА ХАЈДУКОМ о ИМАЛИ сте доста понуда од југословенских великана али сте из ОФК Београда отишли у иностранство? - Једног јануарског дана, дође неки чикица са качкетом на помоћни терен Галенике и каже да је дошао да разговора о мом преласку у Хајдук. Тек касније сам сазнао шта је Лука Дерета био у Сплиту. Ја, једва сам имао 19 година, пристанем да причамо и он каже да ће доћи увече генерални секретар "билих" Анте Жаја. Причали смо у хотелу "Парк" и на крају ми Жаја каже да ујутру у шест сати летимо за Сплит. Кад, не лези враже, ујутру ме зове Жаја, извињава се и објашњава: "Нажалост, политичка ситуација је таква да су ме звали и рекли да ниједан играч из Србије не може да дође у Хајдук".

о И онда, правац Ријека, па повратак, али у Земун?

- Код Ћире Блажевића, а тим сјајан: Крља Радовић, Десница, Ружић, Фегиц, Лукић... Био сам клинац, видим да не могу да играм и потпишем за Галенику која је играла у Другој лиги, на клупи Иван Чабриновић. Био је то пун погодак.

о Отишли сте у ЈНА, а онда се преселили на Карабурму?

- Био је то савршени наставак моје фудбалске саге. Био сам други стрелац иза Златка Вујовића, постигао сам 11 погодака, а нисам изводио пенале. Серпак, Миленковић, Стојаковић, Влада Старчевић, Шиља Марковић, Цица Стевовић... Заиста смо имали одличан тим. А тренер Цига Ђорђевић, шмекер, а намазан, пуштао нас је да будем мангупчићи, али они позитивни.

о Потом је на ред дошла Аустрија?

- Прво сам играо за Адмиру, прве сезоне постигао сам 17 голова и био одмах иза Полстера на листи стрелаца. Онда сам прешао у Рапид, тренер је био Ото Барић, а играли су са наших простора Цицо Крањчар, Сулејман Халиловић и Пера Бручић. Доведен сам као класична "деветка", нисам играо лево крило. Били смо прваци, освојили смо и Куп у Суперкуп, ја сам на 32 утакмице постигао 27 поготка, био први стрелац Лиге и четврти на европској листи, најефикаснији је био Уго Санчез.

о После Аустрије, стигли сте и до Шпаније?

Прочитајте још: Милојевић: Не мислимо о "плус пет", дуго је првенство

- Мајорка је моју слободу тада платила 700.000 евра а и ја сам добро прошао, била је друголигаш, постигао сам 17 голова и ушли смо у Примеру. Те године у елити постигао сам само шест-седам голова. И преселио се у Депортиво. У Коруњи иста прича: друголигаш који хоће у Прву лигу, био сам стрелац 11 голова, али два најзначајнија постигао сам у последњој утакмици која је одлучивала ко ће бити први. Победили смо Малагу (2:0). И нашао сам своје место међу легендама Депортива, поред Бебета, Маура Силве, Ривалда, Франа...

о Како сте ушли у менаџерске воде?

- Хосе Марија Мингеља је посредовао мом трансферу из Рапида у Мајорку, али је мене у Шпанију довео мој менаџер, Зоран Векић. Завршавам каријеру и решим да одем код Мингеље, а он менаџерски Бог. Марадона, Стоичков, Гвардиола, Ромарио... Од 11 играча Барселоне, његових осам. Питао сам га да ли би могао ја да радим за њега и он је рекао: "Што да не".

ГОРАН ЂОРОВИЋ НАЈСКУПЉИ о КОЈИ су ваши највећи трансфери? - Ух, било их је много, да се присетим. Горана Ђоровића сам одвео из Селте у Депортиво за 17 милиона евра, Марсељ је за Јована Станковића кеширао 15 милиона, Ђукић је носио дрес Валенсије и био годинама најбољи штопер у Примери. Из Партизана сам одвео Краља у Порто за осам милиона, Вукића у Шахтјор за 5,5 милиона, Симона Вукчевића у Сатурн па у Спортинг из Ласабона за 3,5 милиона. Последњи кога сам продао из Партизана, који је добио четири милиона евра, био је Леонардо.

о И тако је почело?

- Први посао сам одрадио заједно са мојим саиграчем из Мајорке Пепе Бонетом који је у то време био спортски директор овог клуба. Одемо да гледамо Бањца на утакмици Војводина - ОФК Београд. Њега нигде на терену и од посла ништа. Судбина је, ипак, била на мојој страни. Пијемо ми кафу ујутру у хотелу, када ми конобар каже: "Боље би вам било да идете и гледате Раднички". Поведем ја Пепеа, неки левак дрибла да не верујеш. Видим ја да ми је познат, питам неке људе, кажу, то је Јован Станковић, у Радничком је на позајмици. А истиче му уговор у јуну. Одушевио се и Пепе и ја одем код Џајића да се договоримо, кад он каже: "Ма, какви, ми рачунамо на њега." И тако смо ми за играча који није играо платили Звезди преко 200.000. Али, исплатило се, Јован је шест-седам година био најбоље лево крило у Шпанији. Тако ми је Станковић отворио менаџерска врата.

о Менаџере многи прозивају, са разлогом или без?

- Некада, да би добио лиценцу, морао си да депонујеш 400.000 швајцарских франака и то је била гаранција да ћеш поштено да радиш. То је значило озбиљност и одговорност у послу. Мене је водио Зоран Векић, први наш човек који је платио осигурање. У моје време на цени су били и Анте Дујмић и Бранко Перовановић, личности, поштовани менаџери. Разумем и садашњу ситуацију, лош живот. Пример: ако мајка и отац имају двоје деце и зараде 300-400 евра, онда су у ситуацији да некима који им дају, на пример 500 или 1.000 евра месечно, препусте сина.

Прочитајте још: ГОЛ ПОД КАТАНЦЕМ: Звезда на 12 од 18 мечева сачувала мрежу

о Скоро две године сте били спортски директор Црвене звезде?

- До 2012. године сам живео у Барселони. И негде у марту-априлу дошао је Александар Вучић са кумом, који је тада био опозиција, и отишли смо да гледамо дерби Барселона - Реал Мадрид (5:0). Ја сам му био нека врста домаћина, водио сам га и код Мингеље, било је јасно да је спортски човек и велики звездаш. На растанку ми је рекао: "Једног дана када дођемо на власт, зваћемо те да помогнеш Звезди."

о И позив је стигао после три-четири месеца?

- Негде у октобру-новембру, не сећам се тачно, Вучић ме је позвао, било је 11 сати увече и рекао да дођем у клуб. Тада је већ био премијер. Када сам стигао био је кратак и јасан: "Ти си нови спортски директор Звезде!" Био сам изненађен, али увек сам волео Звезду, а за мене је то био изазов.

о Нисте се предуго задржали, били сте смењени?

Прочитајте још: ХОРОР У ЗАГРЕБУ: Подивљали пас Динамовог фудбалера изуједао бебу по лицу, а он поручио да жури на тренинг

- Не, и данас мислим да нисам погрешио иако су ме склонили. Стекао сам велико искуство, мислим и да сам доста тога урадио. А било је то време када су на "Маракани" дувале олује. Било је пет струја, једна је била политичка, друга Човићева, а ја сам се приклонио Драгану Џајићу јер је то била искључиво спортска прича.

о Очигледно је да вам је Звезда и даље у срцу, када бисте добили нови позив да ли бисте га прихватили?

- Без икаквог размишљања, Црвена звезда је велики клуб и велика је част бити спортски директор. Рекао сам већ, покајао се нисам, у Звезду бих се увек вратио, јер волим тај клуб од малих ногу!