ШАБАЦ је најзад и то дочекао. Љубимци града, фудбалери Мачве, после више од 65 година вратили су се у елитни ранг. Бројне генерације сањале су оно што је садашња успела да уради у среду, када је Мачва "четворком" против Динама у Врању (4:2) и математички, два кола пре краја првенства оверила пласман у Суперлигу Србије.

Певали су и славили "чивијаши" у свлачионици, касније спонтано и по врањанским кафанама, али се права фешта спрема за сутра, када ће играчи Мачве са својим навијачима "шанерима" у Шапцу историјски успех залити шампањцем на утакмици са Бежанијом.

ШАБАЦ ЗА УЖИВАЊЕ ДРАГАН Аничић израстао је у једног од наших најперспективнијих и најобразованијих тренера. Неколико суперлигашких клубова увелико га тражи, добија и понуде из иностранства, али је њему тренутно најлепше у Шапцу.
- После свих ових лепих тренутака, размишљам само о Мачви. Остало је још два кола да завршимо сјајну сезону па ћемо после тога да се договарамо и правимо планове за следећу - истиче Аничић.

- Заслужили смо да се веселимо и прославимо како доликује овај леп успех. Фантастична атмосфера у екипи је била наш заштитни знак и заиста сам поносан на ове момке који су показали да имају квалитет и карактер за велике ствари. Нисмо случајно остварили низ од 13 утакмица без пораза, зато нам је и циљ да и у последња два кола наставимо у истом ритму и као прваци Лиге ускочимо у елиту. Жеља нам је и да се у недељу на прави начин захвалимо нашим навијачима за верну подршку коју су нам пружали и код куће и на страни - наглашава Драган Аничић, млади и амбициозни тренер Шапчана.

Уз велики рад и здраву спортску филозофију сазрели су и најслађи плодови. Аничић истиче да Мачва пружа услове какви нису специфични за Србију.

- Град и управа су се увек максимално трудили да нам помогну и максимално нас подрже. Велика је срећа што се на челу клуба налази Ивица Краљ, човек који је посвећен тиму и фудбалу на најбољи могући начин. У Мачви све функционише тако да се нико никоме не меша у посао. Нисмо богати, плате и премије нису велике, али се све обавезе према играчима и тренерима на време испуњавају.

Аничић је прво као играч, а касније и као тренер име стекао у бројним београдским клубовима, највише у БСК из Борче. Међутим, Шабац га је освојио за кратко време.

- Прихватили су ме као најрођенијег када сам стигао на полусезони, било ми је лако да се брзо уклопим. Тон екипи највише су давали домаћи играчи попут Ристивојевића, Лазаревића, Пејовића... Први стрелац Матић постигао је 13 голова, штопер Лазаревић чак 9, али је свих 20 играча дало свој допринос овом резултату тако да смо као екипа били најјачи - истакао је Аничић.

У Шабац се убудуће неће долазити само на вашар, већ и на суперлигашке фудбалске спектакле Мачве са Црвеном звездом, Партизаном, Војводином... Зато је сада у овом граду апсолутни хит навијачка песма: "Лепо је данас живети у Шапцу и бити "шанер", навијати за Мачву, где год да игра најбоља је она, као да је Реал или Барселона."

"ПРОВИНЦИЈСКИ УРУГВАЈ"

ДАЛЕКЕ 1951. године, шабачка екипа је под именом Подриње ушла у Прву лигу Југославије, а клубу је тада враћено старо име - Мачва. У дебитанској сезони у Првој лиги Мачва је највише остала упамћена по победама у гостима над Црвеном звездом (2:1) и Партизаном (3:0), па је тада добила и популаран надимак "Провинцијски Уругвај". Већ следеће, 1952. године, Шапчани испадају из Прве лиге и све до сада нису успели да се домогну највишег ранга такмичења.

Највећи успех био је пласман у полуфинале Купа Југославије 1988/1989, када је у полуфиналу елиминисана од Партизана (1:2, 0:0).