НА врата Звездиног најјачег тима све јаче куцају два суперталентована рођена брата. Обојица везњаци, обојици је лева нога адут. Момци из Ниша, Лука (18) и Иван Илић (16), увелико маштају да заједно играју у првом тиму шампиона, попут Милка и Бошка Ђуровског, последње браће која су се прославила на "Маракани".

Поређење се полако уклапа, Иван Илић је недавно, уласком у финишу против Спартака оборио баш Милков рекорд и са 16 година и 15 дана постао најмлађи дебитант у првенству, како у Звезди, тако и читавој Србији.

- Буди добар као Милко, само немој да пређеш у Партизан - шалили су се после са Иваном, а портпарол клуба Миљан Милошевић лепо је саветовао браћу: "Угледајте се ви на Бошка, он је преко 500 утакмица играо за Звезду."

Иван се смешка и поносно препричава те прве секунде на трави "Рајка Митића".

- Већ је почело зауставно време и мало сам се уплашио да нећу да уђем, да ће судија одсвирати крај. Лопта никако да изађе, нема ни прекида... Ипак, када је Милијаш фаулиран, заменио сам Плавшића. Осећај је био феноменалан иако сам кратко био на терену - пресрећан је Иван.

Клуб га је плански гурнуо "под рефлекторе". Уз брата припада плејади бисера из Звездине школе фудбала, од којих се већ зна за Ристића, Рачића, Аџића, док ће се тек чути и о Цветковићу, Јовељићу, Станојеву... Старији Илић, Лука, прошао је већ четири припремна циклуса са најјачим тимом. Са 16 година и два дана одиграо је читаво полувреме на пријатељском мечу са Лудогорецом у Бугарској, али меч се није водио као званичан.

ИГРАЛИ САМО ЈЕДНОМ ЗАЈЕДНОЗБОГ разлике у годинама и тога што нису у истим категоријама, Лука и Иван су тек пре две недеље заједно играли први пут у истом тиму. - То је било у омладинској лиги, против Војводине. Добро смо се снашли, Звезда је победила са 2:1. После утакмица много причамо о томе шта треба и може боље, један другом смо највећа подршка и водимо рачуна о свакој ситници, као што је на пример правилан начин исхране који нам је клуб преписао.

- Брат и ја смо јако везани, у игри се одлично допуњујемо пошто играмо на истој позицији. Живимо за фудбал и дан када ћемо заједно бити у првом тиму Црвене звезде. Пред нама је још много рада и доказивања, а неће нам бити тешко ни ако нас раздвоје, пошаљу на каљење у различите клубове. И досад смо често били одвојени - каже Лука.

Обојица су као клинци почели у фудбалској школи Реала из Ниша. Луку су 2014. "снимили" Владимир Петровић Пижон и тадашњи тренер Марко Митровић и експресно га довели.

- Много сам научио и напредовао уз њих. Марко је био тренер, док је легенда Пижон стално радио с нама. Сада нас у омладинцима води Јован Станковић, бивши Звездин ас. Циљ нам је да будемо прваци и да се пласирамо у омладинску ЛШ - додаје Лука.

Иван, који је стасом и растом већ стигао Луку, дошао је две године касније. За братом, иако су га још тражили Партизан и Чукарички. Поред тренера и људи из Звезде, талентовану браћу у каријери највише усмеравају родитељи, бивши врхунски спортисти. Отац Срђан је био крило у Радничком, а мајка Данијела чувена кошаркашица која је са репрезентацијом Југославије 1990. године освојила сребрну медаљу на СП у Малезији.

- Мајка нас више саветује. Њена три правила су нам увек у мислима: да дамо све од себе, да никад не одустајемо и да покажемо оно што најбоље знамо - каже Лука.

Културни и лепо васпитани дечаци, редовни су ученици Текстилне школе у Београду. Кажу да никада нису били на сплавовима, после тренинга и утакмица слушају музику, играју игрице. Лука воли и кошарку, не пропушта да одгледа Звездине мечеве у Евролиги. Ко зна, можда ће са братом Иваном и новим таласом ускоро представљати свој вољени клуб у толико жељеној ЛШ.

ИДОЛИ: ПИКСИ, ДЕЈО

БРАЋА Илић имају заједничке идоле.

- Нашег Нишлију Пиксија Стојковића стално гледамо на

Јутјубу, као и Дејана Савићевића. То су били прави мајстори. У овом тиму Црвене звезде, највише се угледамо на Доналда, јер игра на нашој позицији, има сјајан преглед игре, пас, технику... Када сам био на припремама на Кипру, везао сам се за Боаћија, јер је јако позитиван, има посебну енергију - каже Лука.