Када је са скоро 18 година Симон Вукчевић први пут крочио на терен у дресу Партизана, против Борца из Чачка, сви су одмах могли да се увере у његове квалитете. Међутим, имао је “проблем у глави”. Правио је превише гафова, а један од многих је био и тај што је на дресу носио број један.

- Нажалост, био сам клинац који је имао други начин размишљања од оног који је био потребан. Мислио сам битнији од тренера, председника, нисам дозвољавао људима да ми помогну. Тек сам касније схватио какве сам грешке правио и свима се извињавам због тога. Моје понашање није било добро и жалим због тога - рекао је Вукчевић за португалски портал “Зерозеро”.

Из Хумске је отишао у Сатурн, а одатле у редове великана попут Спортинга из Лисабона и Блекбурн Роверса, али никада није достигао свој пун потенцијал. Покушао је преко Карпата, Војводине и Левандијакоса да се врати, али му не иде. Сада има 29 година и игра за кипарски Еносис.

- Имао сам све, а нисам урадио ништа, увек сам желео више и нервирао сам се иако је то био само фудбал.

БРАГА ОДЛИЧНА ЗА НИКОЛУ Прати Вукчевић игре српског фудбалера Николе Стојиљковића у Браги.
- Наравно да гледам, игра веома добро. Није лако на почетку снаћи се, али је добио шансу у добром, организованом клубу који има одличну структуру и могао би ту дуго да се задржи - поручио је Симон.

Не крије да му недостаје Португалија.

- Стварно ми недостаје, многи ме питају да ли ми фали Премијер лига, али им кажем да ми то не недостаје толико као португалски фудбал... Не знам зашто, та тензија, људи који су укључени фудбал, не морају многи да се сложе са мном, али то је моје мишљење.

Прати мечеве лисабонског клуба.

- Наравно да пратим дешавања у Спортингу, али мислим да проблем у клубу нису играчи или тренер, већ нешто психолошке природе. Тим не изгледа тако сигурно и доминантно, али полако, нови тренер је тек дошао и треба му дати времена.

Контакти са некадашњим саиграчима су “изгубљени”.

- Тренутно се не чујем ни са ким. Раније сам разговарао са мојим добрим пријатељем Еуриком Гомешом и са Елдером Постигом, али је и он отишао. Екипа више није иста, скоро да су се сви играчи променили.

Иако је на Кипру, има веру да би могао да се врати некада у Португалију.

- Не бих се бунио, али не могу да дођем и да кажем “Здраво, ја сам дошао, кад могу да почнем да играм” - закључио је уз осмех Вукчевић и додао да је залечио повреду ноге и да је здрав.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
* Два Орлића добила крила па неће у репрезентацију док је Сивић селектор
* Балажиц оперисан у Риму
* ИО ФСС анализира 2015. годину: Ћурчић плаћа цех
* Радоњић: Стразбур је добар тим; Коле: Кључни тренутак је излазак Јовића
* Ђоковић: Морам боље против Рафе
* Федереру брада доноси срећу у Лондону: Можда је и задржим