Животна прича Владимира Беаре: Надмудрио Пушкаша покретом у лево (6)

О Владимиру Беари су писане славопојке док је бранио пет сезона за Црвену звезду и девет за Југославију. Посебно је био омиљен и слављен на британском острву, када је интервенисао на голу и заустављао шутеве Енглеза и Велшана.

Легендарни коментатор лондонског "Тајмса" Џефри Грин је, посебно, после енглеске репрезентације, ценио југословенску, а у њој - Беару. Увек би долазио у Београд када су играли "плави". Обучен у лаку, дугачку и изношену бундицу, било у летње или јесење доба, седео би у новинарској ложи, тада ЈНА стадиона, и аплаудирао када би видео како његов љубимац пантерским скоковима скаче између статива, или храбро излеће из гола и неустрашиво се баца у ноге играчима. Његови извештаји представљали су оду фудбалу и славопојке Великом Владимиру.

Олимпијске игре 1952. у Хелсинкију су епопеја југословенске репрезентације, оне састављене од величанствене једанаесторице, чији су тим генерације знале на изуст, попут "Оче наш": Беара, Станковић, Црнковић, Чајковски, Хорват, Бошков, Огњанов, Митић, Вукас, Бобек, Зебец.

Печат том фудбалском турниру, непоновљивом у потоњим олимпијадама, дао је сусрет између Југославије и Совјетског Савеза, игран у два дана, јер је првог завршен 5:5, после вођства "плавих" 4:1, док се после другог наша репрезентација пласирала у финале. Мађари су добили одлучујући меч, Беара аплаузе више од победника пред 50.000 гледалаца, за одбрањени пенал који је извео Ференц Пушкаш.

Ево како је југословенски голман описао ситуацију када се нашао очи у очи са Пушкашом, који готово никада није промашио са беле тачке.

- Када је Пушкаш наместио лопту и узео залет, ја сам са средине гола кренуо мало лево, знајући да он, обично, шутира на ту страну. Он је и хтео да пуца лево, али се предомислио и пласирао лопту у десну страну. Очекивао сам такву реакцију, бацио се на десно, одбио лопту и поново пао на њу.

Беара је, као активни фудбалер, последњу утакмицу одиграо против Слободе у Тузли 1960. године. Црвена звезда је победила са 5:1, а он је тада имао 32 године, али му није сметало да 10 година касније опет обуче голмански дрес.

На стадиону ЈНА 1970. заиграли су стари репрезентативци Југославије против сличне селекцијe Европе.

Те вечери, под рефлекторима, виђена је, обострано егзибиција фудбалске игре. "Старци" су демонстрирaли младалачке потезе. Било је очигледно да је Владимир прерано отишао са фудбалске сцене.

- Уживао сам у тој утакмици без оптерећења, да се мора победити по сваку цену. Видео сам на супротној страни мађарског колегу и великог голмана Гросича, али и Пушкаша, Саљникова, Масопуста...- присећао се Беара, уз напомену да је уз добијену победу над гостима 3:2 добијао громке аплаузе 40.000 гледалаца.

СУТРА: Са "оног света" чаробњак на голу