У игри чигра, ван терена сасвим други тип. Александар Катаи, левокрилни нападач Војводине, брз и окретан са сјајним дриблингом и „праћка“ шутем, пасом лопте „која има очи“, обележио је финиш јесени одличним партијама и изнад модерне фризуре истакао упитник: где даље?

С друге стране, у „кежуал” гардероби, фармеркама и дуксу у тренду, потпуно опуштен, смирен саговорник без нервозе у гласу, не дозвољава да му планове поремети неизвесност везана за наставак каријере.

- Знам само где ћу за дочек Нове године, а шта ће се дешавати у њој, немам појма - каже Катаи. - Огњен Мудрински, Немања Станојев и ја са девојкама идемо на Златибор. Биће лепо на планини, резервисали смо места у кафићу и очекујемо добар провод. За сада, једино у то сам сигуран.

Сва тројица сте Србобранци?

- Заједно смо почели да играмо фудбал као петлићи у Елану и то другарство је остало до дан данас. Станојев ми је и брат од ујака, а са Мудрим сам играо и у Војводини. Нон-стоп смо у контакту и нормално је да се окупимо током паузе.

Имате и различите каријере, а вашу је обележио систем „горе- доле“?

- Ако нема успона и падова, као да ниси жив. Не може се без тога. Кренуло је, па застало, а сада сам поново онај стари и игра ми је у успону. Предстоји ми да наставим тако и да се потпуно посветим каријери.

О томе се питају Олимпијакос, Војводина и Црвена звезда?

- Питам се и ја, наравно, али, за сада, нико ништа не нуди. Потребно је да сагледамо све, да ставимо на тас и да донесемо одлуку. То ћу урадити у консултацији са менаджерима, али и са клубом, па да видимо шта је најбоље за мене.

Шта би то било?

- За мене је најбоље да играм. То ми је новогодишња жеља, уз здравље и да ме повреде заобилазе. Истина је да тренутно други одлучују, али се питам и ја.

Ако је према томе судити, сигурно је да имате место у тиму Војводине, а и на „Маракани“ су вам врата широм отворена?

- Позајмица Олимпијакоса је истекла и ако останем у Новом Саду, играо бих цело пролеће. Наравно, уз предан рад. Кажем, не знам шта ми је чинити и шта Нова година доноси од три могуће адресе.

Атина, Београд или Нови Сад?

- Много тешко питање, јер су сва три града идеална за живот - закључио је Катаи.

„РЕП“ НАЈБЛИЖИ СЛУХУ
Забавна или народна музика?
- Ту стављам знак једнакости. Могу да слушам све и волим музику. Рецимо, баш да бирам, „реп“ ми је близак. Међутим, када је добро друштво, када си са драгим особама, музика је додатни елеменат за још боље расположење. Ипак је друштво најважније.

НЕМА МОМАЧКОГ ЖИВОТА
Момачки или спортски живот?
- Спортски, наравно. Не бих о момачком животу, јер сам посвећен фудбалу, тренинзима, режиму исхране... Сада је пауза, па буде излазака, али током сезоне, живим потпуно спортски. Слабо идем у биоскоп или позориште. Обично узмемо неки филм, сестра Јелена и ја, па са братом и девојком, дакле ужим друштвом, одгледамо, па разлаз. Углавном гледамо стране филмове, а наше, све знам напамет.

ЛЈУБИМАЦ ОД 60 КИЛОГРАМА
Страст поред фудбала?
- Немам неки хоби. Имам љубимца, пса Акија, расе „кане корсо“. Огроман је пас, има 60 килограма. Добили смо га сестра Јелена и ја од брата Немање. Обожавамо га, али највише рачуна о њему води тата код куће у Србобрану.