НЕ суди да ти не би било суђено - крилатица је којом се Нина Радуловић Лечић води у животу. Да је другачије, вероватно не би ни могла да води "Тренутак истине", емисију која је одшкринула врата српских домова иза којих се често крију ужас, патња и бол.

Нешто више од годину дана колико води ову емисију, било јој је сасвим довољно да се у студију осећа опуштено, као код своје куће. Али премало да стекне имунитет на језиве приче које слуша сваке недеље. Мада признаје да је тешко пристојно разговарати са неким ко, на пример туче жену, још јој се није десило да пожели да каже: "Напустите студио. Не желим да разговарам са вама".

- Ја сам баш трпељива и имам разумевања за свакакве ситуације и потезе у људским животима, али некада ме неке стварно поремете, толико да данима после мислим о томе. Увек ме растуже приче у којима су тема злостављана деца и жене. Тада једва задржим сузе. Али научила сам једну ствар - ја сам проводник између учесника и публике, а не судија или зла учитељица.

* Шта сте научили о људима захваљујући "Тренутку истине"?

- Да људи тешко живе. Да се иза затворених врата дешава нешто што не можемо ни да наслутимо. Да не треба ником судити док не чујемо целу причу и да су људи увек имали своје разлоге, који нама не морају бити јасни, да нешто ураде у животу.

* Шта сте научили о себи?

ЛЕПОТА ИЛИ ОБРАЗОВАНЈЕ? НА питање шта јој је више донело у животу, лепота или образовање, Нина одговара:
- И једно и друго, али на образовању сам радила и радим много, а лепота или изглед дошао је од Бога. Треба то ценити и захвална сам што то имам, али сам свесна да би без образовања, она можда била и мана. Најбоље је кад те две ствари иду у пакету.

- Да сам промашила факултет. Завршила сам политичке науке - новинарство, а требало је психологију или социјални рад. Ма колико парадоксално звучало, уживам слушајући о туђим животима и покушавам да људима кроз разговор помогнем да спознају себе и начине да превазиђу проблем. Имам стрпљења за људе и добар сам слушалац.

* Многи критикују "Тренутак истине" називајући га продајом интиме. Шта ви мислите о тим критикама?

- Једно време сам размишљала о томе и било ми је криво што не разумеју емисију, али сам преболела и схватила да то раде углавном људи који је и не гледају са пажњом. Они чују питање "Да ли сте тукли жену до крви?" и мењају канал. Али питање је - зашто? Да ли смо довољно свесни да се то дешава можда неком кога знамо? Да кроз причу тих људи можда можемо да помогнемо и себи, да можемо да разумемо и друге, а не само себе. Осим тога, не бих рекла да учесници само продају интиму, већ и олакшавају себи. Ако не знате шта значи носити тајне и мучне истине у себи, не можете ни судити другима који више са тим не могу да се боре сами, већ траже излаз. Сваком кандидату приступам као посебној теми коју диктира његов живот. Покушавам да откријем зашто је урадио неке ствари и да пошаљем одговарајућу поруку. Мислим да је од кључне важности кад вам кажем да ту емисију гледа сваке недеље више од 1,7 милиона људи. Они то разумеју.

* Са ким сте увек искрени?

- Са самом собом. То је кључ пријатног и добро устројеног живота. Ако сте искрени пред огледалом своје душе онда је и другима лако са вама. Дуго ми је требало да то научим. Лека ми је у томе помогао, али и син Лав. Сад кад сам мајка, немам више ни времена ни снаге да се лажем.

* Уписали сте мастер јавна управа на ФПН-у. Зашто баш то?

- Волела бих да имам алтернативу, да једног дана променим занимање. Осим тога, помало сам зависна од учења. Осећам се корисније, бавим се нечим, а знање ми нико не може одузети. Јавну управу сам изабрала зато што сам увек хтела да научим како систем функционише изнутра. Зашто је администрација код нас тако застарела и ко има добру праксу која се можда може применити овде кроз научне радове и пројекте, у којима ћу можда једног дана баш ја учествовати.

* Како вас гледају професори и колеге - јесте ли за њих студенткиња или ТВ лице? Имате ли неке привилегије због тога што сте познати?

- Нисам приметила да сам повлашћена. Напротив, имам неку дозу одговорности да будем увек спремна, па се доста трудим. Болоњски систем подразумева да сте присутни на факултету и да будете активни, што је добро јер нема кампањског учења и сви морате бити повезани да бисте лакше савладавали студије. Супер се слажемо. Питају ме како функционише естрада, али ја и немам баш праве одговоре, јер се не сматрам делом ње. Ово је мој посао и он ме је нужно повезао са естрадом, али ја ипак не живим тај живот.

* Како стижете да ускладите и посао, и породицу, и факултет? Имате ли времена само за себе?

- Дивно је што смо слободни кад завршимо циклус снимања емисије. Тад стижем да учим и да се бавим Лавом. Стварно све стижем, али имам и помоћ. Мама, тата, девојка која повремено чува Лава - сви смо ми тим. За себе не тражим много. Већ то што сам са Лавом у играоници је време за мене. А док се он игра, организујем другарице да дођу на кафу.