БЕРЛИН после, како тврде опозиционе немачке партије али и многи медији, катастрофалног, од канцеларке Ангеле Меркел дозвољеног па можда чак и жељеног, неконтролисаног досејавања око 1,5 милиона азиланата из арапских и афричких земаља, на Немачку су сада навалили Румуни -али и Срби, Хрвати, Грци, Португалци... Међу новим мигрантима из једне државе у другу је и доста румунских Рома који доласком у Немачку на сваки начин покушавају да добију доста солидну социјалну помоћ.


Сећамо се 2015. године и прве масовне навале бегунаца од ратова из Сирије, Авганистана и других мусиманских земаља у Минхен. Они су, после мукотрпног лутања, потуцања и путовања, како народ каже „преко седам мора, брда и гора“, па и преко Србије, у Немачкој дочекани раширених руку. Музиком, цвећем и малим поклонима. Што је најчудније, дочекала их је, као да су јој род рођени, насмејана и весела канцеларка Меркел која се фотографисала бар са стотинак возом приспелих избеглица!


И тако, дан за даном, све док наши суседи нису високим „Мађарским зидом“ зауставили продор азиланата ка Европској унији, растао је број приспелих људи. Највише је дошло младих људи, често и малолетника. Они су, наводно, све штрапаце бегства са родне груде до земље Германа лако поднели. Скоро сви су, што је посматрачима и новинарима одмах запало за око, били добро ухрањени, одевени и снабдевени модерним мобилним телефонима. Јавила се сумња да је неко планирао, организовао и платио тај велики талас миграната јер су се знале високе цене прекоморског трансфера до Грчке и даље копном.


Трезвенији политичари су се одмах упитали, како ће Немци успети да удоме толико дошљака. Сиријци, су бегством прво од САД подржаваних терористиа тзв. „Исамске државе“, касније и од америчких бомби против сиријске армије, бегством хтели да сачувају своје животе. Бежало се и од руских и сиријских бомби јер је кренула одбрана од терориста. Међутим у немачким медијима, као да је завладала забрана стигла са врха, нико није помињао америчка бомбардовања као главни узрок егзодуса читавих градова и села. Дежурни кривци су у немачким медијима веома брзо постали искључиво Руси и, наравно, сиријски председник Асад јер се он војно успротивио терору. Због ангажовања САД на страни „Исламске државе“ позвао је Русе у помоћ -да заједно одбране Сирију од окупације радикалних исламиста.


Ангела Меркел је тврдоглаво одбацивала све критике због масовног доласка азиланата. Ваљда се надала да ће добар део тих људи успети да „ували“ некој од других држава ЕУ. Али на то уво су сви други политичари били итекако глуви- азиланти су остали у Немачкој. Чак ни следећи „изговор“ Меркелове да ће азиланти решити мањак стручне радне снаге на немачком тржишту рада, показао се као безпредметан. Међу азилантима није био ни 3 % стручних радника способних да раде у једној технолошки високо развијеној земљи.


Немци су под хитно морали да за придошлице обезбеде смештај, храну и џепарац, здравствену заштиту, обданишта и курсеве језика за децу како би наставила школовање, затим школе језика за одрасле итд. А то је итекако коштало и кошта ће вероватно бар још долазећих 10 година. Прошле, 2018.г. , влада је за то потрошила невероватних 20 милијарде евра! Ове године ће бројка, каже опозиција, бити за бар 10% већа. Велики број азиланата нигде не ради- а и жашто би радили када добијају солидну социјалну помоћ и све друго бесплатно –питају се Немци.


Тај новац који се троши за азиланте потиче из доприноса преских обвезника, недостаје Немцима за многе друге намене -од оправки школа и других јавних зграда, оправке путева и мостова, повећање социјалних давања угроженим Немцима и досељеницима који већ деценијама имају дозвољени боравак у Немачкој итд.- па до изградње тзв. „социјалних станова“ јер је, делимично и кроз смештј азиланата, ситуација на тржишту станова постала критична. Рачуна се да недостаје до 2 милиона јефтиних станова које људи могу да плате -поготово млади брачни парови са мањим зарадама!


Већ на првим изборима после најезде азиланата, оба коалиционара- владајуће партије Хришћански демократи (ЦДУ) Ангеле Меркел и Социјалистичка партија Немачке (СПД), су добили праву шамарчину гласачког тела! Обе партије су од 1949.г. када је створена Немачка, добиле најмање гласова. Хришћанске демократе су изгубиле 8,6% и пали су на само 32,9% освојених гласова, Социјалисти су пали за 5,2% и освијили су најмање гласова у својој историји -само 20,5%! Профитирали су десничари са 12,6% гласова бирача.


Пошто се по питању решавања проблема азиланата и масовног депортовања у земље њиховог порекла свих оних који немају право на азил до данас није урадило скоро ништа, рејтинг поменутих партија је и даље у паду. Када би савезни избори били сутра, ЦДУ би добила 28% гласова, СПД мизерних само 15%!

Тренд пропадања тзв. великих “народних партија” се наставио и на недавним покрајинским изборима у Бранденбургу и Саксонији.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Црква нас је одржала – њојзи хвала


У Саксонији је ЦДУ добила 31,1% гласова или мање за 7,3%. СПД само 7,7% или мање за 4,7%. Од незадовољства гласача највише је профитирала Алтернатива за Немачку (АФД), десно оријентисана партија, традиционално велики противник прихватања миграната. Освојили су 27,5% гласова што је 17,8% више него 2014.г.

И у Бранденбургу су велике партије биле губитници. СПД је добила 26,2% гласова што је мање за 5,7%, ЦДУ 15,6% -минус је 7,4%. И овде је од незадовољства народа профитирала АФД добивши 23,5% гласова што је за 11,3% више него на последњим гласањима пре пет гоина!


То није никакво чудо јер су доласком толиког броја људи настале велике невоље. За многе се не зна ни ко су ни да ли су се бавили криминалом или терором, нити је на немачким границама било неке регистрације. Број криминалних радњи –од крађа, отимања, превара, трговине дрогом, навођењем на проституцију својих земљкиња и сл. па до силовања и убистава- се после навале азиланата рапидно повећао!


Ако се изузме чињеница да се и Шиптари са српским пасошима убрајају у Србе па нам тако кваре просек, јер се нама приписују и њихове криминалне радње, Срби се све мање помињу у немачким криминалистичким статистикама.


Додуше, Немци и њихови вишедецењски суграђани странци, су се уз свакоднвне љутње и гуњђања, већ мало привикли на ескападе тамнопутих придошлица. Али се већ појавио нови, такође озбиљан проблем са легалним „досељеницима“ из чланице ЕУ, Румуније. Провале, организоване крађе по тржним центрима и бутицима, уз помоћ бутан гаса који се упумпа у аутомате за исплату новца проузроковане експлозије да би се дошло до готовине, на преверу довођење младих девојака које се присиљвају на проституцију, разне врсте превара, организовано просјачење малолетне ромске деце која се користе и као крадљивци упадањем у куће итд. -су већ постале ноћна мора и полиције и становника Немачке.


Појавило се и готово робовско искоришћавање румунских радника. Посредници у виду фирми за изнајмљивање радне снаге доводе раднике које изнајмљују инвеститорима или фирмама, претежно за теже радове на грађевинама, путевима итд. Ти радници су кроз разне готово мафијашке махинације плаћени далеко испод законом прописаних минималних надница. Посредници често, каже полиција, избегавају плаћање пореза и социјалних доприноса.


Смештај и исхрана –у режији посредника, се од радника наплаћује “астрономским” сумама што се одбија од зараде. Инвеститори посредницима плаћају тарифом прописане зараде а део тог новца, уместо да сва исплата иде радницима, дие у џепове посредницима- фирмама за изнајмљивање радника! У Франкфурту је недавно доказан случај да после свих одбитака Румунима остаје плата од само 1,09 € на сат! Таквих примера је безброј.


Поменути посредници, углавном Румуни, Пољаци и Бугари, који као фирме делују из иностранства, добијају доста послова за своје румунске, али и раднике других национлности који се “упецају” на обећања посредника. Зато нуде далеко јефтиније услуге од на тржишту етаблираних фирми које поштују и законе и плаћање социјалних доприноса, пореза идр. Тим мафијашлуком поменутих често су погођени и српски радници јер њихове фирме које функционишу по немачким прописима, због својих високих цена, губе послове а тиме и радници своја радна места.


И поред свих описаних, многима већ познатих тешкоћа, навала румунских грађана на радна места без обзира на минималне зараде у Немачкој, не јењава. Већ се јавља јака “конкуренција” између Немаца, одомаћених странаца и најновијих ЕУ- придошлица, углавном Румуна. Они су у односу на азиланте из Африке или из арапских земаља, далеко образованији, уз то ипак морају да раде за доста мање плате, па су у великој предности код добијања радних места. Готово да нема старачких домова, болница, предузећа за одржавање чистоће исл. да у њима не раде румунски држављани.


Ипак, морамо да признамо да и наши лекари, који некако успеју да се докопају Немачке, профитирају од Румуна. Да би се спречио егзодус броја лекара бегством на Запад, држава Румунија им је чак утростручила плате. Зато се многим румунским лекарима више не исплати селидба у Немачку или у неку другу ЕУ државу и остају код куће.


Нашим лекарима, без те силне румунске конкуренције која је по законима ЕУ имала право доласка и боравка у Немачкој, је сада постало лакше да нађу одговарајућа радна места!