ШТУТГАРТ - Крајем јула и почетком августа месеца, по некој већ деценијама устаљеној традицији, безброј наших сународника из Немачке али и из других европских држава, крећу на заслужени одмор у правцу Србије. Најчешће се још увек користи сопствени аутомобил, практичан и због тога, што често цела породица путује заједно. Осим тога у возилу се увек нађе и довољно места за поклоне намењених родбини или пријатељима.

Ако цела породица путује авионом то, у недостатку јаче конкуренције у летовима нпр. из Немачке за Београд у летњој сезони, може да кошта читаво мало богатство. На страну да се сваки килограм пртљага преко дозвољене тежине наплаћује и до 10 евра.

Ваљда зато што наши људи желе да што више времена проведу у Србији, сваки сат да стигну што пре им је, изгледа, врло драгоцен. Зато веома често, обично петком, одмах после завршетка радне недеље такорећи право са посла, седају у већ „спаковане“ аутомобиле и крећу у правцу отаџбине.

Често недовољно испавани и уморни многи би да у једном потезу, ако брачни друг није возач возећи сами, да са што мање успутних пауза, пређу и до 1500 км.

- Апсолутно непотребна и опасна журба, кажу стручњаци. Јуре као да ће им, ако закасне који сат због успутних пауза, родна кућа, саграђени објекат, пријатељи или родбина, некуда побећи!

Медији често извештавају о саобраћајним удесима до којих долази због преморености и неиспаваности. Међутим није увек у питању тренутна неиспаваност ако се ноћ пред полазак паковао пртљаг до у касне сате па се за време вожње очи саме склапају.

Баш о том „склапању очију“ за воланом за само делић секунде, што може да буде кобно, разговарамо са једним од најпознатијих оториноларинголога – дакле лекара за ухо, нос и грло у Баден-Виртембергу, др Милијом Обрадовићем, београдским студентом.

Он већ скоро 30 година има своју веома угледну и познату ординацију у граду Корнвестхајму, само десет километара удаљеној од Штутгарта.

У срдачном разговору др Обрадовић нам је рекао да код многих несрећа проузрокованих дремежеом за воланом није „крив“ само тренутни умор или мањкавост спавања, нпр. ноћ пред пут. Често, без да многи људи то знају, у питању је болест апнеа –или често називана и апнеја, која из данас још недовољно проучених узрока, у току сна прекида дисање. У неким случајевима чак сам мозак, код тзв. централне апнеје, даје „сигнал“ да застане дисање.

Вишеструки прекиди дисања могу да трају од 5 до 20 секунди, познати су случајеви у медицини да је оболела особа у току сна више пута престајала да дише и до једног минута!

Безброј тих прекида дисања за време спавања могу да буду веома опасни- не само што током дана изазивају веома велику поспаност и умор, јер се организам у току ноћи није довољно одморио, то је опасно посебно за некога ко је возач. Ти прекиди дисања, ако се не сузбију на време, могу да проузрокују озбиљна оболења -од можданог удара, преко фибрилације срчаних комора, повећања крвног притиска па до срчаног инфаркта! Од апнеје најчешће болују мушкарци старији од 60 година који нагињу хркању, гојазност је такође један од узрока, затим пушење, сужење горњих дисајних путева, зачепљеност носа и слично. Жене су мање погођене овом болешћу.

Прочитајте још - Одлазак на летовање: Да ли је боља дневна или ноћна вожња?

Др Обрадоваћ нам каже да данас постоје одличне методе које и он примењује за спречавање или ублаживање последица које настају код престанка дисања у току спавања. У његовој веома модерно опремљеној ординацији је могуће, захваљујући моментално најсавременијим уређајима, да се утврди број и дужина трајања прекида дисања у току ноћи како би се поставила права дијагноза. Из тих сазнања резултирају додатни, потребни кораци у лечењу -од ласерске или класичне операције проширења дисајних путева па све до боравка пацијента у тзв. „лабараторији за праћење процеса сна“ .

Др Обрадовић (први са десна) са својим сарадницима

У „лабараторији сна“ пацијент проведе две ноћи и за то време се сакупе детаљни податци о болести,а пацијент се информише о могућим последицама. Уједно се пацијенту покаже како да код спавању користи тзв. ЦПАП апарат који помаже правилном дисању.

Код тежих случајева апное, као одлична могућност смањења или комплетног одстрањивања престанка дисања за време спавања, показао се тзв. ЦПАП апарат који малим компресором преко маске на лицу која обухвата нос, упумпава преко носних канала у плућа дефинисану количину ваздуха подешеног притиска. То је,прича др Обрадовић, за многе пацијенте прави спас јер већ после неколико дана коришћења ЦПАП апарата током ноћи, дневни умор и поспаност нестају! Ипак, веома често, тај апарат се мора користи годинама.

Зато, каже нам др Обрадовић, многи наши земљаци пре поласка на дужа путовања аутомобилом, ако су и раније током вожње осећали често јак нагон да задремају, би требало да сврате у његову ординацију или код неког другог лекара који је специјализован за апнеу- да би се установило због чега се муче да у току вожње не заспу за воланом!

Да ли сан који се готово аутоматски навлачи на очи већ код првих километара вожње долази од моменталног премора, или од мање спавања дан, два пре кретања на дужу вожњу - или пак склапање очију проузрокује апноа за коју возач можда није ни свестан да од ње пати, мора да утврди специјалиста.

Поменимо да људи који због прекида дисања у току спавања немају дубок, равномерни сан, често дремају у току дана не само у вожњи него и на састанцима, за радним столом, у биоскопу или позоришту па и за време нечијег говора или праћења ТВ програма.

Често им, на увесељавање присутних, пада глава на груди да би одремали који минут. Не само једном, него често десетинама пута!