РАЧУН износи четири евра и 23 цента. У руци држим две кованице од по два евра. Завлачим руку у десни џеп од панталона. Извлачим на светло дана оловку, допола потрошен пакетић жвакаћих гума, неколико згужваних рачуна, кључ од стана и неке друге ситнице које обично поиспадају у оваквим приликама. Спуштам леву руку у други џеп у чијем дну је ситнина избушила фину рупицу. Кроз отвор низ ногавицу почиње да се котрља хладан новчић, пре него што звекне о излизане подне плочице супермаркета. Двадесет центи. Недостају још три. Молим продавачицу да ме сачека док не одем до стана и не донесем остатак, присећајући се сличних ситуација са другачијим епилогом на недавном одмору у Београду.

- Немам ситно!

- Ајте молим вас, комшија, даћете следећи пут!

РАЗМИШЉАМ, док преваљујем два пута по 500 метара због три цента, због чега имамо тако особен однос према ситном новцу. Вероватно због тога да бисмо показали да нисмо конвенционални. Зато што је то добар начин да учинимо услугу, оставимо леп утисак и будемо галантни.

Кусур не узимамо јер нам динар који нисмо узели неће тражити на другој страни. Зато што за кусур ништа не може да се купи. Због тога што нас сви кусури овог света неће учинити богатим. Јер нам фали много, па то мало није толико важно. Кад немамо много, не треба нам ни ово мало! Јер нисмо формалисти. Због ситне пажње. Да покажемо да има и важнијих ствари у животу.


Прочитајте још - ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Идентитет


Сићу не волимо јер хоћемо бар мало да обезвредимо оно чиме се све вреднује. Јер желимо да се осетимо владарима сопственог живота. Да будемо господари ситуације. Зато што није све у новцу. Јер нећемо пропасти због два динара. Зато што нам се тако хоће! Баш зато што смо у минусу. Због тога што нисмо рационални. Зато што нисмо циције. Изем ти три цента! Јер нисмо ситничави. Зато што не волимо принципе по сваку цену. Не шљивимо их ни пет пара!

НЕ правимо питање око динарчића јер се сећамо времена када су и много веће нуле биле мање вредне. Зато што је то камата за обрачун са скупим животом. Јер немамо времена да чекамо да нам га врате. Зато што нисмо уображени. Јер смо изнад тога. Зато што нећемо да се бакћемо ситницама. Због тога што волимо да се фамилијаризујемо. Да бисмо измамили осмех касирке. Због оне слатке неизвесности на крају дана када се пребројава пазар. Да се бар за нешто питамо. Због тога што новац не ценимо довољно. Јер се бавимо крупнијим стварима. Зато што су мале ствари мало важне. Зато што је мало од мало - мало. Због тога што смо одрасли уз "Два динара, друже". Зато што ретко слушамо класичну музику. Јер док лумпујемо потрошимо много више.

ОПУШТЕН однос према кусуру имамо зато што нам је мрска изрека да је у чистом рачуну дуга љубав, јер не волимо из рачуна. Зато што хоћемо да победимо егзактне науке. Да се осветимо професору за двојку из математике! Зато што смо на своју руку и поносимо се тиме. Јер волимо да дајемо и да примамо. Зато што нисмо Запад. Јер не волимо да ходамо петсто метара тамо-амо. Зато што за малу суму можемо да испаднемо велики. Зато што код нас два и два нису увек четири. Због тога што нам ситнина буши џепове.

Да не детаљишемо!