ШТУТГАРТ - Познати београдски хоровођа и композитор маестро Владимир Милосављевић је пре нешто више од 20 година добио налог од Српске православне цркве да у Немачкој покуша оснивање црквених хорова. Пре тога је са великим успехом водио различите хорове у Беогаду –од црквених хорова до хора Сингидунум.

Поред оснивања хорова у Минхену и Нирнбергу, маестро Милосављевић је основао и хор при Српској православној цркви у Штутгарту. Међутим, како то нажалост веома често међу Србима бива, ондашње свештенство је нашло у раду Владимира Милосављевића неку чувену „длаку у јајету“ па је маестро Владимир отказао сарадњу. Тиме би хор, који је већ стекао добар реноме, престао да постоји.

То се нимало није допало члановима хора који су се са великим успехом уживели у духовно појање, па су се договорили да у клубу „Морава“ у Штутгарту наставе окупљања и редовне пробе, наравно под диригентском палицом одличног хорског педагога Владимира Милосављеића. Чланови хора су из својих личних средстава финансирали доласке хоровође који и данас живи у Минхену, као и његов рад са хором.

Тако је, прича нам једна од иницијаторки за опстанак хора, некадашња председница клуба „Морава“ Вера Греговић, настао и нови хор и ново име - Прво српско певачко друштво “Морава“. Под тим именом њихов хор постоји већ пуних 20 година.

Упорним радом и безбројним пробама, хор је напредовао па се слободно може рећи да спада међу најбоље мешовите аматерске хорове у Јужној Немачкој. На репертоару имају бројне духовне песме српских, руских, бугарских али и немачких композитора. Хор је са великим успехом наступао на бројним концертима широм Немачке да би недавно у граду свог оснивања, у Штутгарту, предивним наступом пред препуном салом и заиста одушевљеном публиком, прославио 20 година постојања и успешног рада.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Dijaspora bi ulagala u zavičaj

Моравце“ је на наступу „помогло“ неколико колегиница и колега из Минхена и Нирнберга а сам наступ је био у једној од најрепрензетативних сала у Штутгарту, у тзв. „Марморној сали“ изграђеној и прелепо украшеној још далеке 1913. године. Као што и приличи Србима, наступ је почео певањем химне Боже правде а завршио се никада заборављеном али под комунистима у Србији све до половине шездеетих година прошлог века или забрањиваном или намерно занемариваном песмом српских ратника из Великог рата певаној у Грчкој- Тамо далеко.

На репертоару су била дела старих композитора византијског духовног певања чија имена нису забележена, затим Мокрањца, Строкина, Дубенског, Грубенсникова, Ступничког, Архангелског, Христова, Чајковског и других.

Поменимо и солисте који се, како смо чули од познатог културолога и педагога проф. др Данијеле Степановић, по квалитету певања, колоритету гласова и сценском наступу нису много разликовали од наступа тзв. „професионалних певача“- сопране Веру Белмер, Драгану Драгојловић, Мирајну Гојковић, Наталију Фејцулаеву, Веру Греговић и Петра Бајкоа – баритон.

Бурним аплаузом присутни гости су поздравили хор а посебно маестра Владимира Милосављевића. Вредне чланице хора као и чланице друштва „Морава“ су за све присутне приредиле леп коктел после кога је настављено дружење до касних вечрњих сати.