Србија, судећи по бројним изјавама политичара, пољопривредних стручњака, разних функционера као и према извештавању медија, итекако жели да повећа извоз својих пољопривредних, воћарских и других прехрамбених производа у Немачку и друге земље ЕУ.

Нешто се извози, али према постојећим капацитетима, поготово за извоз готових производа, количине извезеног би могле да буду далеко веће. Како да се у томе успе, кратко смо разговарали са директором Штутгартског сајма Роландом Блајнротом.

Господин Блајнрот каже, да су општи ПР рад и добра реклама први и основни услови за повећање извоза. Купци, нпр. у Немачкој, морају да сазнају шта то Србија може бољег, здравијег, укуснијег и природнијег, без додатних адитива, појачивача укуса, вештачких боја, генетски манипулисаних сировина у производу исл. да понуди купцима на захтевном немачком тржишту.

“Наравно да се то постиже кроз добро осмишљену и још боље пласирану рекламу која није јефтина, али постоје и други начини да се далеко јефтиније од нпр. ТВ рекламе, ослови велики број потрошача. То су учешћа на специјализованим сајмовима, као на пример на недавно одржаном сајму 'Пијаца доброг укуса' у Штутгарту који је посетило преко 100.000 потенцијалних купаца, добављача и дистрибутера”, каже Блајнрот.

Прочитајте још - Немци задовољни у Србији, хоће још да улажу

На исту тему, повећање извоза готових прехрамбених производа и пића, разговарали смо и са генералним конзулом Републике Србије у Штутгарту Божидаром Вучуровићем. Он нам је рекао да се на сајму који помиње Блајнрота није појавила ниједна српска фирма- иако је било неких најава о учешћу.

Конзул Вучуровић је у сталним контактима са више немачких фирми које су успешно анимиране да инвестирају у Србију. Може се рећи, да је он добро упућен и у могућности пласмана наших прехрамбених производа у покрајини Баден Виртемберг.

Вучуровић нам каже, да учешће на сајму у Штутгарту није било ни прескупо- квадратни метар за штандове је износио од 88 до 113 евра, у зависности од места постављања штанда. Роба излагача, донета на сајам, је могла да се продаје посетиоцима. Тако је бар део трошкова за учешће на сајму могао да буде надокнађен продајом.

Божидар Вучуровић


Познато је да је покрајина Баден-Виртемберг једна од две најбогатије у Немачкој са надпросечно високим зарадама и одличним куповним навикама потрошача. Зна се да само у Штутгарту живи, рачунајући и Србе који су већ узели немачко држављанство, преко 20.000 наших а широм покрајне још најмање 150.000 људи пореклом из Србије, Републике Српске и Срби из других делова бивше Југославије.

Прочитајте још - Немачки привредници траже и добављаче у Србији

"Само ти људи који итекако цене прехрамбене производе из своје отаџбине, представљају значајан потрошачки потенцијал за наше будуће извознике прехрамбених производа и српских пића. Уз њих долази и велики број Немаца који воле српке специјалитете", рекао нам је генерални конзул.

“Али, шта све то вреди”, вајка се и један од бројних Срба посетиоца сајма Милан Ђорђевић из Тибингена,када су српске фирме незаинтресоване да на сајмовима као на овоме у Штутгарту, ослове своје будуће потрошаче!

фото Messe Stuttgart

Поменимо највеће сајмове прехрамбених и пољопривредно- воћарских производа у Немачкој. То су „Зелена недеља“ у Берлину (Gruene Woche) са прошле године 1660 излагача из 65 земаља и 400.000 посетилца, затим АНУГА у Келну са 7405 излагача (!) из 107 држава и око 165.000 посетилаца и Штутгартски сајам „Пијаца доброг укуса“ (Markt des guten Geschmacks) са око 600 излагача и преко 100.000 посетилаца.

Нажалост, и поред већ поменутих свакодневних прича о жељама да се повећа извоз српских прехрамбених производа, нпр. на немачко тржиште „тешко“ преко 300 милијарде евра годишње, веома је мало покушаја презентације српских брендова на немачком тржишту било кроз рекламу, било кроз учешће на тематски специјализованим сајмовима.

Срби у Штутгарту и у целом Баден-Виртембергу се надају, поготово после успешне посете председника покрајинске владе Винфрида Кречмана Београду и разговора са председником Вучићем и његовим министрима, да су теме разговора биле и српски извоз и да ће се ускоро у полицама гиганата – трговаца прехрамбеном робом Лидл, Алди, Нето, Пени идр. наћи и производи из Србије.