Наташа Бартула, српска књижевница која живи и ствара у Монтреалу у Канади, на овогодишњем Београдском сајму књига публици се се представила са две нове књиге: "Љиљана, јабуко моја" и збирком прича "Ларин чаробни цвет", које је обајвила “Метафизика”.

Књижевница каже да њено писање представља сва њена искуства - болна или радосна, што се може видети у аутобиографском роману "Избегличке сузе". Роман „Љиљана, јабуко моја“ само је још један литерарни печат Наташе Бартуле.

- Љиљана на својим плећима у далеки свет носи етос свог народа. Створила сам је, јер постоји, како у мени тако сигурно и у многим другим женама из нашег народа у свету, а које ће се лако препознати у њеном лику као у огледалу, открива Наташа.

* Пишете и за децу. Верујете у моћ бајке и басне?

- На нама, као васпитачима и родитељима, али и као писцима дела за децу, је да их што боље припремимо за живот како би се развила у здраве и племените људе који ће знати да цене људске вредности као и лепоту и уметност. ’Ларин чаробни цвет’ је моја трећа збирка прича за децу. Циљ и мотив мог писања за децу је јасан: љубав према деци, жеља да моје приче у њима пробуде радозналост и љубав према писаној речи и помогну им да истовремено без страха закораче у свет који их чека, свесни да разлуче зло од добра.

* Освојили сте прво место на међународном конкурсу за кратку причу који организује клуб Реч и глас? Шта то признање значи за Вас?

- Врата за "улаз" у Србију, прозор у свет. Често се нама писцима из иностранства чини да смо остављени на раскрници, тако да ову награду видим као подршку и позив свим ауторима из иностранства да не одустају и не остају у том изгубљеном простору раскршћа ни тамо ни овамо. Волела бих и надам се да ћу у свет литерарно стићи одакле сам и отишла: са мојих простора и испод неба где сам се родила, каже усхићено.