Од Београдског универзитета до Развојног центра Порше –животни пут једног Панчевца

Ко год се последњу деценију, две возио у неком од чувених спортских аутомобила штутгартске фабрике Порше вероватно није ни слутио, да су у брзе лепотане те фирме уграђене идеје и патенти нашег Панчевца, доктора техничких наука и дипломираног инжењера Јосипа Влаховића. А патената са његовим потписом–довољно. До данас их је укупно 143! Али, почнимо редом причу о великом стручњаку, родољубу, тихом човеку за кога многи кажу да не памте када је Јосип подигао глас. Није чак ни на легендарним демонстрацијама у Штутгарту против НАТО бомбардовања. Тихо је на грудима на свакој од бројних демонстрација носио велику слику Авалског торња, намерно срушеног да се истина не би преносила у свет. Та слика је казивала више од хиљаду речи! Јосип Влаховић је рођен у Карловцу. Стицајем прилика, због посла свога оца, породица се преселила у Прибој, некадашњи град камиона који су итекако помогли брз развој ондашње Југославије. Следеће пресељење је водило у индустријски град Панчево где је Јосип завршио гимназију. Каже, било то најлепше доба његовог живота. Отац га је често водио у чувену “Утву” где је наставио започето “упознавање” са аутомобилима. У Прибоју, додуше са камионима, у Утви је следило познанство са првим цивилним теренским возилом типа џип. Возило џип ГРТ је било претеча касније чувеном енглеском Ланд Роверу. У Панчеву је био зачетак интересовања малог Јосипа за конструкције аутомобила. Правио је моделе аутомобила и малих чамаца у које је уграђивао мини електромоторе, демонтиране из некада познатих играчака „Механотехнике“ из словеначке Изоле. Из Панчева, за који тврди да је имао своју специфичну, нажалост давно несталу душу која је пленила историјом, културом, спортом и уметношћу, кренуо је на студије у Београд. Не дизајна што му је била жарка младалачка жеља, него машинства на у то време широм Европе и тзв. „Трећег света“ у које су убрајане многе несврстане земље, познатом Машинском факултету Београдског универзитета. Факултет је завршио на време, а његов дипломски рад је 1973.г. проглашен најбољим у ондашњој Југославији.

Порше –проба аеродинамике

На последипломским студијама на Машинском факултету, Јосип Влаховић се истицао својим радом на побољшању аеродинамичности мотоцикала, конструкцији уређаја за разна испитивања материјала и готових производа, радом у тзв. „ваздушном тунелу“ итд. После магистратуре, отишао је на рад у фабрику Томос у Копру где је до изражаја дошао његов посебан таленат дизајнера и конструктора.

У сарадњи са колегама, настао је Јосипов у оно време најбржи мотоцикл са мотором од само 50 см³ у Европи, победник многих такмичења. Достизао је, захваљујући изузетној аеродинамици двоточкаша, невероватну брзину од преко 200 км/сат. Тај мотоцикл је био узор многим каснијим произвођачима чак и најјачих машина велике кубикаже.

Моторцикл Томос 50 кубика

По завршетку свог посла у Томосу, 1984.г. се Јосип враћа у Београд у ондашњу чувену „Индустрију мотора Раковица“ –ИМР где је радио на пројектима конструкције теренских возила. Задатак је био произвести возило које ће бити у стању да савлада многе препреке чак и по неприступачним теренима где правих путева уопште нема. И успело је. Настало је возило „Тара“ за које, као ни за младог инжењера Јосипа, као да није било никакве несавладиве препреке. Кретало се веома стабилно и довољно брзо и по камењару, и преко потока и балвана, и по раскаљаним планинским путевима, по врлетима и стрминама. Углавном захваљујући генијалној конструкцији вешања погонских точкова и склопа осовина-каросерија Јосипа Влаховића! Нажалост, због каснијих догађаја који су се већ наслућивали у ондашњој Југославији, није дошло до серијске производње тог за оно време техничког чуда од теренског возила.

Многи кажу да живот, а не људи, пишу романе. Тако је било и са Јосипом Влаховићем. На једном стручном симпозијуму о аутомобилима у Београду, упознао је старијег колегу, такође некадашњег студента Машинског факултета у Београду, потом професора на факултету у Бечу, Београђанина др Душана Грудена који је у Поршеу већ био стекао углед одличног стручњака за конструкције мотора. Груден је био шеф развоја мотора, касније директор Развојног одељења за екологију и енергију у истраживачком центру Поршеа.

На сајму аутомобила у Франкфурту 1999.г.

На препоруку проф. Грудена 1989. г. се Јосип обрео у поменутом истраживачком центру у коме данас ради преко 4000 најпознатијих стручњака свих профила. Ту се показао изузетан таленат нашег земљака. Радио је на изналажењу решења на подручју тзв. пред конструкција, које ће касније ући у производни процес. Један је од првих стручњака који је конструисао тзв. “лаку каросерију”, осмислио посебне системе вешања точкова и осовина итд. Ређали су се патент за патентом, као што рекосмо до данас њих 143!

-Када сам дошао у Порше, била је то још мала фабрика а развој конструкција се цртао на табле на зидовима са хартијом дугој око 6 метара коришћењем фломастера разних боја. Данас је Порше фабрика светског гласа, роботизована, констрисање се ради компјутером уз помоћ специјално осмишљених програма. Желим да поменем, каже др Влаховић, да је зхваљујући проф. Грудену у нашем истраживачком центру урађен и развој мотора за легендарни Југо. Наш истраживачки центар спада у најмодерније, ја сам у њему радио све до недавног одласка у пензију- прича Јосип Влаховић.

Теренско возило „Тара“ Развој ИМ Раковица

И поред рада, Јосип је докторирао техничке науке у немачком граду Ахену. Један од првих пројеката др Јосипа Влаховића је био нов систем повезивања спиралне опруге и амортизера са каросеријом који је приказан на Сајму аутомобила у Франкфурту 1999. г. А после, из године у годину, ређали су се бројни успешни пројекти који су помогли да Порше постане још бољи –Порше.

Др Влаховић је заједно са проф. Груденом, патентирао и систем брзе измене празних акумулатора код аутомобила на електро погон. Осмишљен је посебан тунел у возилу, у који би се угуравали са једне стране пуни акумуластори а изгуравани су на другу страну празни који би остајали на сервисној станици да се напуне.

Применом тог патентираног система би се задржавање на сервисним станицама смањило на само неколико минута јер би на њој увек било довољно пуних акумулатора за замену и не би морало да се чека више сати да се батерије возила напуне.Јосип Влаховић је често држао предавања и српским стручњацима и студентима о модерним конструкцијама каросерија. Он је један од суоснивача Друштва инжењера техничара у Штутгарту, првог те врсте ван матице. За свој проналазачки рад, прошле године је у Идвору добио Пупинову медаљу. Ожењен је Љиљаном, она је архитекта, њихова ћерка је доктор хемије а син доктор техничких наука. Од недавно је у пензији али је још увек веома активан, тако да ће др Влаховић сигурно још дуго бити происутан у стручној јавности вероватно и са неким новим патентима.