Штутгарт: Косово је трајна рана српског народа

О српском Косову је и у иностранству доста писано и говорено, често лажно и на штету Срба. Мали број страних филмских и ТВ стваратеља су снимили по који филм и монтирали коректне ТВ репортаже. Неке од њих су показале страним ТВ гледаоцима бар делимичну истину о Косову и стварност данашњег живота тамошњих Срба. Питање је, колико су сви ти прикази о Косову заиста интересовали странце и колико им је од приказаног остало у трајном сећању а шта се одмах заборавило!

У српском расејању се стиче утисак, да се у Србији, поготово последњих година, патња српског народа на Косову, осим спорадичних помињања политичара и појединих медија, полако али сигурно препушта забораву.

– Изгледа, каже нам Сања Дир - да Косовски Срби немајуи свој лоби очигледно ни у Србији а још мање у ЕУ.

Зато је за сваку похвалу чињеница да се млади филмски радник Хаџи-Александар Ђуровић, тада већ асистент на београдској Академији уметности, још 2014. прихватио реализације документарног филма о страдањима Срба и српских цркава на Косову. Филм је направљн по књиизи митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“.

После мукотрпног рада дугог скоро 10 месеци који га је, како нам је рекао аутор, емотивно поново вратио у време масовног убијања Срба, отмица, рушења и паљења њихових кућа и цркава и прогона народа, а све то траје и данас, настао је веома квалитетно урађен документарац „Ви идите, ја нећу“, премијерно приказан 27. јуна 2015. у Херцег Новом, а нешто касније и у Београду. У филму су говорили птријарх Иринеј, митрополит Амфилохије, владика Јоаникије, јереј Петар Церовић, владика Теодосије и други свештеници и монахиње као и мајка Ђуирђина несталог Милоша Ћирковића, коме је већим делом и посвећена филмска прича.

Филм је у међувремену приказиван а на више значајних међународних фестивала документарног филма, али га дијаспора у Јужној Немачкој и шире још није видела. То је био разлог да српска хуманитарна хришћанска организација „Радости моја“, која је веома активна у помагању нашег народа на Косову, позове младог аутора у Штуттгарт. Иако су већ кренули годишњи одмори, сала „Грађанског центра“ у Штутгарту где је филм приказан, је била добро попуњена.

-Била сам на више филмских представа документарних филмова са сличним темама, али никада нисам доживела такав тотални мук у сали, такву на сцене пројектоване на филмско платно фиксирану пажњу гледалаца као за време пројекције овог филма. Такву, баш побожну тишину, ни једно мешкољење, кашаљ или шкрипу столица нисам доживела ни у цркви али јесам сада на пројекцији филма. Људи су били фрапирани аутентичним описом драматичних догађја, причом мајке несталог Милоша Ћирковића Ђурђине, причама партијарха, владика и свештенства- рекла нам је једна Српкиња.

Водитељка програма Биљана Ифантис и аутор филма

Завршетак дугометражног документарног филма је дочекан великим аплаузом присутних упућеног аутору Ђуровићу. Он је то и заслужио јер је зналачки направио филм који остаје дубоко урезан у сећању, не само као опис патње и страдања једног народа, него и као прича о љубави, о вери и нади једног народа који је, осим на Косову присутне цркве, свештеника, монахиња и монаха и покојег хуманитарца, од многих већ помало заборављен.

После пројекције филма, Хаџи Александар Ђуровић је радо одговарао на бројна питања присутних.