Праг је већ читав месец престоница Срба у Европи. Наиме, од 6. до 30 новембра удружење Срба у Чешкој организује Дане српске културе и велику конференцију о положају српског народа у земљама Старог континента.

Организатор мр Бранка Кубеш, председница удружења каже да ће се на овом српском сабору окупити лидери наших заједница из Немачке, Румуније, Мађарске, Словеније, Швајцарске, Словачке, Украјине можда и Русије, где има све више Срба. Програм се одвија у Српском културном центру или Српској кући у Прагу.

Српска кућа, репрезентативни објекат на пет спратова, површине од преко 1.400 метара квадратних, отворена је крајем 2012. године у центру Прага, у Соколској улици бр. 18. Ово здање је центар окупљања око три хиљаде наших људи, колико их има у Чешкој.

- Дани српске културе почели су 6. новембра изложбом Ане и Наташе Књазовић, а већ сутрадан одржан је Фестивасл српског филма, који је отворио режисер Горан Марковић. Приказано је шест филмова. Потом су одржана предавања професорке Радмиле Милентијевић и професора Саше Радојковића, који је говорио о духовном смислу цркве и државе. И предавање о Нјегошу. У уметничком делу наступали су сликари из Ковачице, песници и писци, уредници часопсиа “Српска реч” из Прага, аутори чешко-српског речника, и аутори изложбе дечијих цртежа – рекла нам је Бранка Кубеш, иначе, делегат Чешке и неколицине земаља Источне Европе у Скупштини дијаспоре.

ИЗЛОЖБА НОШНЈИ Српско културно друштво Штајерска заједница из Марибора одржало је изложбу слика младих српских уметника из колекције награђених ликовних радова деце Србије на међународним конкурсима ревије »Ликовни свет« на тему: »Народне ношње и игре мог народа«. Аутор изложбе је Михаило Лишанин, власник ревије »Ликовни свет« из Цеља, оснивач и вођа међународног конкурса за ликовне радове младих аутора. Делови те изложбе су већ излагани у Београду, Паризу, Москви, Анкари, Техерану, Сеулу, Хонг Конгу, Минхену и на још 150 изложби у 30 држава.

Бранка Кубеш је филолог, књижевни историчар, преводилац, публициста и новинар. Рођена је у Скопљу 1954. године. Дипломирала је филологију у Скопљу на групи српскохрватски језик, југословенска књижевност и на групи македонски језик и балканска лингвистика. Магистрирала је 1993. године. Радила (1983 – 1989) на Катедри славистике Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу. Била је члан (1990 – 1993.) Удружења Срба у Македонији. Организовала је српске школе уз помоћ КЕБСА у Скопљу и селима Скопске Црне Горе. Председница је Чешко-југословенске културне алијансе од1999. и све до 2001.

Један је од оснивача и председница Српског удружења „Св. Сава", у Чешкој Републици, које је фомирано 2002. Међу оснивачима су били инг. Карин Кубеш, члан Савета владе Чешке за народне мањине, инг. Ратко Шкорић, први потпредседник, Живојин Вукадиновић, председник Надзорног одбораи мр. Бранка Кубеш, председница. Главни и одговорни уредник је часописа "Српска реч" од његовог оснивања 2005. године и часописа за децу српске мањине "Ђурђевак" од 2007. Часописи се штампају ћирилицом. Пише на српском, македонском и чешком језику. Преводи са српског, македонског, чешког, словачког, словеначког и руског језика.

На конференцији о Србима у Европи 29. и 30 новембра учествоваће Огњан Крстић, лидер Савеза Срба у Румунији, Рајко Кроња и Јадран Кланица из Темишвара, Лјубомир Алексов, првак Српске самоуправе у Мађарској, Стене Рибич, лидер словачких Срба. Из Немачке долазе Ђуро Плавшић из Берлина и Миодраг Крецуљ из Минхена, који ће говорити о настанку и организацији живота Срба у Немачкој.

- Има нас око 800.000 и наш положај је незадовољавајући у односу на сво богаство српске културе у Немачкој, због непостојање континуиране политике нае државе према дијаспори. Забрињавајуће су чињенице да, на пример, у школској 2007/2008, години само у Баварској, где има највише Срба, од укупно 5264 ђака допунску наставу на српском језику похађало је само 222 или свега 4 одсто наше деце. Данас наставу похађају само српска деца у Нирнбергу и Ерлангену, али не и у Минхену и другим већим баварским градовима. Поред неразумевања баварског Министарства за просвету и културу узрок таквог стања свакако је недостатак новца и наставничког кадра ради реализације посусталих приватних иницијатива и чињенице да су деца одувек била незаслужени талац игнорантске државне политике. Организована допунска настава у Немачкој практично више не постоји што никог много не узнемирава и још мање интересује – каже Крецуљ.

На конференцији ће највише речи о статусу националне мањине у региону и земљама са истока Старог континента, о чему ће говорити и гости из Словеније, делегат Никола Тодоровић и Раде Бакрачевић, лидер Срба у Штајерској. Звонимир Јовановић долази из Швајцарске. Из Украјине долази Драган Станојевић, председник Скупштине дијаспоре, који заступа и Србе из Руске федерације, док Канцеларију за дијаспору и Србе у региону представља Вукман Кривокућа, помоћник директора.

- Само заједничким снагама дијаспора и држава могу да се изборе да српски народ има статус националне мањине у Словенији и Аустроији, али и другим државама Европе, где живе наши људи. У Словенији већ деценијама Срби, иако најбројнији као странци, налазе се на листама избрисаних људи. Управо сада се воде преговори и договори око добијања статуса националне мањине, какав Срби већ, на пример, имају у Хрватској, Румунији, Словачкој, што им омогућава да лакше и боље развиају своиј национални диентитет – каже Никола Тодоровић из Лјубљане.