СОЦИЈАЛНЕ институције у Немачкој и цркве већ дуже време опомињу владу да су многи пензионери осиромашили и да су већ на ивици глади. Још горе ће бити долазећим пензионерима јер су читаве генерације радника, посебно жена, радиле скраћено радно време, тако да од пензије коју ће добијати неће моћи да преживе без додатне социјалне помоћи. Разлог стручњаци виде у нижим зарадама, јер много немачких фирми дислоцира своје погоне у регионе јефтине радне снаге где су наднице и до 20 пута мање.

Део преостале радне снаге, претежно неквалификоване, најчешће добија слабо плаћени посао само на одређено време, жене чак на ограничену месечну плату од само 400 евра, јер тада послодавац није у обавези да радницима на тој бази плаћа доприносе за пензионо осигурање. Пошто такво израбљивање траје две - три деценије, сви ти радници ће када оду у пензију, имати само минимална или чак никаква примања! То значи, да ће пасти на социјалну заштиту, која се финансира из опорезовања грађана!

ЗБОГ незапослености последњих година, пензиони фондови скоро да немају залиха, док просечни пензионери живе све дуже. Влада је због тога променила закон, пензија се за разлику од ранијих година, добија са навбршених 65 година, а ускоро ће старосна граница бити 67.

Реномирани Макс Планк - институт је већ израчунао да ће по речима директора Джемса Ваупела будуће генерације морати да раде до 72. године живота да би оствариле данашњи, мизерни просек пензија од око 984 евра месечно или мање од половине зараде пре одласка у пензију. Синдикати већ постављају питање ко може нпр. на грађевини или за монтажном траком, да ради до те дубоке старости?

КРИТИЧАРИ владиних потеза сматрају, да прави циљ није да људи дуже раде него да пре времена оду у умањену пензију. Левичари и неки синдикати захтевају да се пензије убудуће делом финансирају из пореских прихода јер је влада, као и раније владе како кажу, “дозволила пресељења фабрика у иностранство, експлоатацију радника, дозволила је да се ради скраћено радно време или на поменутој мини-бази.

Они наводе да држава троши силне милијарде за финансирање ангажовања немачке војске у многим деловима света као и за плаћање преко милион(!) пензионера- чиновника у које су до скора убрајане и писмоноше јер је пошта била државна. Чиновници у просеку, без да су икада у фондове уплатили и један цент, имају око 50 одсто веће пензије од “обичних” радника и службеника. Оне се финансирају од опорезивања грађана. Те “чиновничке пензије” ће за двадесетак година државу довести у озбиљну финансијску кризу јер ће се број умировљених чиновника повећати за најмање 60одсто.

ПОШТО немачка коалициона влада треба ускоро да “преживи” више покрајинских избора, то је понудила пензионерима, како је помпезно најавила министарка за социјална питања Урзула фон дер Лајен, тобоже “осетно повећања пензија”. Новац за мини-повећање је нађен јер је 2011.г. запосленост била неуобичајено велика а тиме и доприноси, па фондови у касама имају тренутну, али не превелику резерву од преко 20 милијарди .

Српски пензионери су нам рекли да ће повећање од 1. јула од 2,18 одсто бити срамно јер ће неко ко прима 1000 евра добити само 22 евра месечно више!

- То повећање - каже нам наш саговорник Душан Лукић- неће нимало помоћи јер смо последњих неколико година, и поред опадања куповне моћи евра и инфлације остали без икаквог повећања. Према наводима владе, куповна моћ пензија је за пет, шест година опала за око 8 одсто док наши саговорници тврде за читавих 15 - 16 одсто.

Нјегово мишљење дели и Јован Јовановић, а за све је криво, каже увођење евра, јер је оно што је раније коштало марку данас један евро, а пензије су- преполовљене.

- Социјалних случајева, сиромашне деце и гладних пензионера у богатој Немачкој је из дана у дан све више, а Ангела Меркел спасава од пропасти Грчку плаћајући стотине милијарди које сигурно Немачка никада неће добити назад - каже Немац Рајнхард Штол, такође пензионер.