У конкуренцији од 800 вршњака из 40 земаља света, Немања Марић (18) из Загреба освојио је златну медаљу на Међународном сајму иновација у Нирнбергу. Израдио је мини ЦНЦ машину за гравирање

За исти рад добио је златну медаљу на загребачкој изложби ИНОВА МЛАДИ, а у Немачкој је уз медаљу добио и посебно признање удружења иноватора. Но пут до таквог остварења за Немању био прилично трновит и без задршке прича како се од првог удаха бори с различитим тешкоћама.

Прочитајте још: Кад се родио, мајка га је бацила у контејнер: Данас ова напуштена беба има 29 година и цео свет му се диви

- Родио сам се у осмом месецу трудноће, пре термина, и нисам дисао. Морали су да ме оживљавају, па су ме после држали у инкубатору. Успео сам да се изборим. Иначе, материњи језик ми је мађарски јер ми је и мама Мађарица. Као дете сам живео у војвођанском селу Бездан у којем живе претежно Мађари и кући смо говорили мађарским језиком. Но родитељи су ми се развели и ја сам с мајком пре 15 година стигао у Загреб. Морао сам да учим нови језик и у томе сам имао потешкоћа, објашњава Немања за портал “24 sata”.

Он се од четвртог разреда основне школе школовао по прилагођеном програму, но улагао је пуно труда и успео да надвлада своје тешкоће. Водили су га као нернозно дете са проблемима у комуникацијама. Каже како је највећи утицај на његов одабир занимања као и на све што је постигао имао његов деда.

- Он је био варилац и радио је у фирми у Сомбору. На великом такмичењу у Југославији био је првак и тада је добио од Тита гравирани златни сат. Увек ми је говорио да би било добро да идем његовим стопама и трудим се у животу, а зато ме је и учио да варим још као дете - објашњава младић који је деду и послушао, па је одлучио да упише Машинско-техничку школу Фауста Вранчића у Загребу.

Одабрао је смер за ЦНЦ оператера и тако дошао у разред проф. Младена Марушића, ментора који се истакао својим радом са младим талентима. Он је препознао Немањин потенцијал.

- Већ лане на сатовима ми је донео нацрте за ЦНЦ мини машину и почели смо да причамо о нацртима као и плановима за реализацију и израду такве направе. Препознао сам његов талент и омогућио му да ради на усавршавању машине - коментарисао је проф. Марушић док Немања објашњава да се идеја у његовој глави развијала око годину дана.

- Кроз праксу сам увидео да би постојеће масивне машине које се користе у аутоиндустрији или индустрији оружја могле да функционишу у мањим димензијама. Такве машине вреде од 40.000 евра до неколико милиона евра, а моју мини машину израдио сам за тристотинак евра, и то јер сам морао да купујем делове на интернету - наставља младић. Каже како је његова машина спојена са лаптопом за који је набавио посебан програм.

- Ти програми се могу купити на интернету. Програм машини даје наредбу жели ли да гравира слова или направи неки цртеж. Зависно од материјала и ножева за тај материјал, машина по наредби креће у израду. Тешка је око три килограма и служи за гравирање дрва, стакла, пластике, алуминијума и злата. За разлику од других машина, код моје променом главе апарата можете да бирате хоће ли бити ласерска гравура или не, а можете да је претворите и у 3Д принтер. Додатно, глава машине је од биоразградивих материјала који се у природи разграде у року од шест месеци - похвалио се младић показујући поносно свој изум.

Каже како му је требало неколико дана за састављање апарата, а био би и бржи да није морао да наручује металне делове са интернета. Гравирање траје од 20 до 45 минута, а већ је добио и прву пословну понуду.

- Јавио ми се власник фирме из Сплита која се бави гравирањем стакала за бродове. У уобичајеном процесу гравуре има пуно отпада, а ја му са својим машинаем могу тај посао направити са пуно мање губитака - казао је Немања.

Пут и смештај у Немачкој финансирало му је Удружење иноватора Хрватске јер су у њему препознали потенцијал, а он каже како се осећао врло поносно кад је примио своју награду.

- Био сам јако срећан и поносан на себе јер сам успео у нечему. Тамо је било више од 800 људи из 40 земаља света, и кад сам видио што све они имају и раде, нисам мислио да ћу ишта добити, скроман је он. Своју будућност види у Хрватској, а каже како ће ускоро да отвори своју фирму.

Планира да додатно улаже у своју машину како би је усавршио, а ради и на себи.

- Уписао сам вечерњу школу за машинаарског техничара како бих имао четворогодишњу школу и могао се уписати на факултет. Желим да упишем студије на Факултету машинства и бродоградње. Циљ ми је да видим колико могу да постигмен. Многи су ми рекли да нећу постићи ништа, а ја се трудим како бих себи и њима доказао да то није тачно - закључио је Немања.

(24sata.hr)