"Није то човек, то је животиња! Не вјерујем у његов ПТСП јер он је лудак одувек био. Избо је моје дете ножем и бацио је у септичку јаму, а онда је, пре две недеље, дошао код мене и мог мужа који болује од рака, грлио нас и љубио. Малтретирао ју је цео живот али она је то крила због својих синова и јер није нигде радила, није имала свој новац, а он јој није дао да ради. Морала је да трпи и ћути. Како је који стасао, тако га је послала к мени, да их помери од оца тиранина. Некада би отишла од њега, када би јој прекипело, али не можеш од гада отићи. Жалила ми се али никада није рекла баш све што јој се догађало. Нажалост, сад видим да сам је заправо лоше слушала. Да сам боље слушала одвукла бих је и довела кући", кроз сузе говори Љерка Клековић, мајка убијене Анице Буиле (45) из Петроваца код Вуковара.

Управо је она пријавила полицији ћеркин нестанак још 29. јула када је схватила да не успева да је добије на телефон пуних месец дана.

Три месеца касније, полиција је открила гнусан злочин. Осумњичени за убиство је Зоран Буила (50), Аничин супруг. Полицији је говорио како га је жена напустила због несређених брачних односа а то је поткрепљивао порукама које је наводно добијао од ње, а које је заправо, како се касније испоставило, слао сам себи.

Буила је по селу свима говорио како га је жена напустила, а потом полицији дојављивао како је отишла да ради сезону на мору, па је виђена овде и онде. Пар дана након што је Аничина мајка пријавила нестанак он је полицији показао поруке које му је наводно супруга послала са свог телефина. Он је заправо задржао њен мобилни након што ју је убио и сам себи слао поруке. Сео би у аутомобил, кренуо да се вози по селима у околини Вуковара и Винковаца, како би сигнал са мобилног ишао у разним смеровима, и слао поруке на свој телефон.

Стварао би читаву конверзацију коју је потом показивао породици и полицији. Међутим, онда је учинио једну грешку. Уместо са свог телефона, поруку свом куму грешком је послао са Аничиног!

"Управо те поруке ставиле су њега на прво место осумњиченог. Утврдили смо да их није слала она и потом га подвргли полиграфу. Појавиле су се контрадикторности у његовим изјавама па смо потом поново ишли детаљно да претражимо њихову кућу. Тек тада уочили смо да је септичка јама додатно осигурана. Испумпавањем јаме откривено је тело замотано у ћебад и чаршаве, 6. новембра. Супружници су се посвађали а потом и потукли. Осумњичени је узео нож и убо Аницу, замотао је и бацио у септичку јаму", кажу у полицији.

"Од маја ове године мама и Зоран живели су сами у кући. Нас четворо браће отишли смо од њих, свако у неком периоду живота. Ја сам отишао чим сам могао јер нисам више хтео да трпим њега тиранина, његов војни режим. Био је никакав отац, престрог и насилан. Нажалост, звао сам га оцем целог свој живота иако ми није биолошки отац", каже Иван Смолчић (26) који је заправо Аничин син из првог брака.

"Мама је била трудна самном када су се моји родитељи растали. Имао сам пет година када је мама упознала Зорана и када смо се код њега преселили. Био је одувек строг, луд, у почетку је пио, па је завршио на психијатрији, а онда су му рекли да има ПТСП и дали му таблете за живце но, он их баш није узимао. Брак су имали никакав јер је он често био насилан, али мама је то трпела вероватно због нас деце. Добили су још двоје синова, али и према њима је био такав. Сви смо живели заједно, а онда је мој старији брат отишао, оженио се, ја сам отишао код баке у Иванково чим сам могао, потом је и трећи брат одселио. Остао је само најмлађи, њему је 20 година. И он је хтео да оде па сам га у мају довео код баке, да живи са нама. Мама је хтела да оде од Зорана али га се бојала, заправо се највише бојала оставити брата самог са њим. Сви смо га се бојали па му се нико није супротстављао ни кад је маму дирао. Сад ми је криво. Да смо је бранили можда до овога не би дошло", каже Иван.

Он каже да су је тражили данима.

"Кад је Зоран дошао да покаже мамине поруке одмах сам знао да то није она писала. Она никада не би нас синове називала лажовима и пропалицама, а што је писало у једној од порука. Неколико пута сам га питао где је мама, нека каже ако јој је нешто урадио. Он ме је грлио и љубио, говорио да не зна, да нас је све оставила. Пре десет дана био сам опет код њега, рекао сам му да му не верујем, претражио сам целу кући да нађем било што. Све њене ствари биле су тамо, све ципеле. Па однела би нешто да је отишла. Седео сам два метра од те септичке јаме и разговарао са њим. Када су нашли тело, он ме је хладнокрвно гледао у очи, смешкао се чак", признаје Иван.

Комшије су испричале како су жртва и њен супруг били у лошим односима.

"Причала је како се боји чак и чашу воде да попије", рекла је мештанка Марица.


Kurir.rs/24sata.hr