Живојин Киро Радовић (87), дипломирани инжењер шумарства, голооточки робијаш и робијаш Титовог режима, бунтовник и усмени књижевник, председнички кандидат на првим вишестраначким изборима у Црној Гори преминуо је у Београду, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске. Носилац је ордена Светог Петра Цетињског којим га је одликовао Свети архијерејски синод СПЦ на предрлог Архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Био је члан Епархијског савета Митрополије црногорско-приморске.

Киро Радовић је за живота постао легенда. Један је од предводника демонстрација 1968.године, човек јаких песница и још јачег дуа, бескомпромисни критичар Брозовог времена и каснијег зла. Бунтован, неукротиве мисли, презирући послушне, климоглаве, удворице, каквих је било на претек у Брозово време, али и данас, бежећи од глупости која га је највише иритирала, нападао је марксизам, који је по њему разорио биће, пре свега црне Гре, у којој се на витештво духа одавно заборавило, али и „највећег сина наших народа“. И због Тита је опет ишао на робију и то седамдесетих година. И то у затвор у Спужу, недалеко од његових родних Мартинића у Бјелопавлићима, јер је јавно критиковао другове и другарице.

У вечитој опозицији Киро је дочекао и деведесете. Био је чак кандидат за председника Црне Горе у време рађања нове „демократије“, али као немирна душа није имао шансе. На питање новинара шта ће први уадити ако буде председник, одговорио је –даћу оставу! Ја морам бити опозиција, па и самом себи.

Сви поштоваоци његовог лика и дела саучешће могу изјавити у капели на Чепурцима у Подгорици 22. И 23.октобра од 10 до 13 сати, док ће се сахрана обавити у Горњим Мартинићима.