ОВИХ, чудно топлих октобарских дана, у слободарске Васојевиће, поново су стигли гости који то више овде и нису - пријатељи из Баната, чланови "Удружења ратних добровољаца 1912-1918. године", њихових потомака и поштовалаца, којима су формални домаћини били не само људи из истоименог удружења из Берана, већ сви добри људи са којима су се срели, током вишедневне манифестације "Дани сећања на српске јунаке и добровољце".

- Синови Совјетског Савеза, црвеноармејци Николај Семјонов, Иван Иванович и Василиј Зајц борили су се на нашој груди у Андријевичко-беранском партизанском батаљону. Пали смрћу храбрих, августа 1943. године. Овај споменик поново је окупио потомке родољуба и патриота, да одају дужну пошту и поштовање страдалој руској браћи - беседио је после дочека у Беранама, на слободишту Књажевац у Андријевици, домаћин Микан Перовић, ширећи руке према 28 споменика са 1.500 имена који сведоче о учешћу Васојевића у ослободилачким ратовима, који су спомен-обележја добили на још 40 места на подручју овог места, где како рече Микан станује српско-руска идеја, духовност, вера, "где су се укрстили људски путеви и судбине, где су се помешали векови преточени у мермер и историју".

- ОВДЕ узвишено почивају црвеноармејци који су приликом Пете непријатељске офанзиве, маја 1943. године, погинули као борци Андријевичко-беранског партизанског батаљона. Они нас, између осталих, обавезују, да гајимо добре односе са Русијом и Србијом, јер ми смо једнородна браћа коју никаква сила овога света не може раздвојити - зборио је Перовић.

ИСТА КРВ У ВЕНАМА - Из Васојевића ћемо понети трајне успомене. Ово се не да заборавити. Ови догађаји, људи, ова света места не могу се избрисати из сећања. Они су потврда да нашим венама тече иста, српска крв, прадедовска - овако је дижући здравицу домаћинима, узбуђеним гласом говорио Бранко Савић, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. године, из Војвода Степе, заказујући им ново дружење. Горе, у Банату...

А "Писмо мајци Русији", на светом месту, на "увид јавности", пружио је новинар и песник Дарко Јововић:

- Пишем ти поново Русијо, надо. Пишем ти руком Ћириловом. Утамничен у дивље стадо. Преклан сабљом Каиновом. Овде се семени куга. Глас се неразумни чује... Пишем ти као пре седамдесет љета. Кад су због тебе правили Отоке голе. Закључавали врата света. Забрањивали да се вољени воле, "писао је из ризнице стида", пред свима бивши боем.

- Добро је што се није родио много раније - закључише потомци слободара, и колона крену ка Краљима, где здравицом "наоружан" пред спомеником вожду Карађорђу пред њих стаде председник МЗ Краље Милутин Хари Ђурковић.

ПРОЧИТАЈТЕ И:FOTO: Izvučen srednjovekovni mač iz Vrbasa

- НЕМАМО право да заборавимо оне који су исписали златна слова наше историје, а гости из Војвода Степе потврђују да су Србија и Црна Гора једна фамилија и да само заједно можемо напред. Овакви сусрети потврђују да се зубља слободе, достојанства и патриотизма никада неће угасити на светим водама Лима - грмео је Ђурковић, не пропуштајући да госте упозна са чињеницом да су Карађорђевићи пореклом из тог места, што је и краљ Александар нагласио у јединој посети Васојевићима, давне 1925. године.

Да слободари морају добро да се окрепе, потврдило се у "Дубирогу", прелепом угоститељском здању. Уз добар, еколошки залогај и стару шљиву, зајечале су гусле.

- Ај сваког љета кад божур исцвијета, Милош слази и Косовом шета, С јунацима без мане и страха, Што с Косова кроз облаке праха, С Обилићем са крваве њиве, Отидоше да вјечито живе - извијао се, уз струне гусала, глас петнааестогодишњег Синише Петрића, из Рујишта, код Берана, у кога је нетремице са поносом гледао чувени гуслар Мишо Кубуровић, захваљујући коме су гусле постале "домаћи инструмент" у Скандинавији и многим домовима широм света.

- Крећи!

Домаћини Васојевићи и гости из Баната у добром расположењу

Тако је командовао Мишо, "чети" која се што од ића, а богами и пића, почела "пробијати" кроз шљивике и сеоске путеве до аутомобила.

- Еј, чија фрула овим шором свира - проламало се из грла горштака и гостију из питомог Баната, који су се пре тога надметали у натпевавању у "Дубирогу"... Хармонику у рукама вештог Буда Кастратовића, који је час раније показао како на њој може и да се гусла, Мишо је китио еврима.

ЉУДИ заузети вађењем кромпира са њива, махали су гостима, који су одјездили у Беране, на промоцију дела "Русија и Црна Гора кроз векове", историчара из Берана Горана Киковића, председника Српске одбране Васојевића и Лимске долине. Потом, ново дружење у "Грмечу", здравице и одлазак на починак.

Док је магла са Лима, полако "гутала" улице не дајући зори да сване, низ улицу Светог Саве, где "станује" оно старо Беране, са пожутелих фотографија и избледелих сећања, у пола гласа чула се песма сетна "овим шором више проћи нећу"...