РАСПЛЕТЕНА је мистерија Старог Рудничишта, како се у предтурским временима звао српски средњовековни, важан рударски, трговачки, дипломатски и стратешки град Рудник. Археолошка истраживања почета 2009, која још трају, отклонила су вишедеценијска нагађања - где је тачно био центар тог, за научнике изгубљеног града? Био је на пределу Дрење - Стационар: на археолошким локалитетима Никића имање и Двориште Слободана Марковића!

Беше то доба, кад је српско Старо Рудничиште слободно живело своју европску славу...

ТРАГАЊА вршена у граду тајни "стала" су у монографију "Рудник 1 - Истраживања археолошких налазишта 2009-2013". Уредници монографије су археолози, водитељи тих истраживања - кустос Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца Ана Цицовић и др Дејан Радичевић, са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Пројекат се изводи уз финансије Министарства културе и милановачке општине. Рударење на Руднику беше важно свим (пред)цивилизацијама од памтивека - каменог доба, металног, Рима, Келта, преко Срба па Турака, све до данас.


ПРОЧИТАЈТЕ И:Pljevljak godinama ignorisao zakon, oštetio budžet za 105.000 evra

- Кад се Рудник први пут појавио у новијим, тачним дубровачким изворима, био је већ уређен град. То је било почетком 14. века, кад краљ Милутин издаје повељу Дубровчанима. Нису то били само Дубровчани, него и други приморци који су трговали рудом, а пунили касу српске државе. Опстанак српске државе зависио је и од тога. Чим су на Руднику постојали конзули Дубровачке републике и других тадашњих држава, значи да се он тада развијао у центар, чије обиме и домете још сасвим не знамо, али их истражујемо и истражићемо - најављује др Радичевић.

ТРГ И УЛИЦА ЕТАПНО реконструишемо изглед Рударског трга, стециште администрације и трговине, урбане средине старинског Рудника. У њој, дубровачки архив помиње улицу! Урбанизам свих култура на Руднику разрешићемо идућих месеци - најављују Ана Цицовић и др Радичевић.

РУДНИК је у времену које истражују др Радичевић и Ана Цицовић доказано био стециште и раскрсница свих тада важних путева.

- Поуздано знамо да су на Руднику осим православних цркава, чије темеље и друге остатке налазимо, постојале и најмање четири римокатоличке цркве, на прелазу из 14. у 15. столеће. И то потврђује не само српски и међународни значај Рудника, него нам говори и каква је то била средина: она у којој су домаћи Срби и странци живели заједно, измешано - наставља др Радичевић.

ПОСТОЈИ још учесника у овом, за Србију изузетно важном истраживању. Ту су још др Немања Марковић, сарадник Археолошког института у Београду, Слободан Богојевић, виши конзерватор Народног музеја у Чачку...

- Све што је досад археолошки откривено јесу сведочанства о свакодневном животу свих Рудничана тог времена. Оваква интердисциплинарна истраживања су ретка у свету. Анализе нађених посмртних остатака људи пружају приказ религиозног и сваког другог облика живота. Тек нас све заједно чекају велика истраживања - каже др Марковић.

МЕШАЊЕ ЖИВЉА - ИСКОПАНИ материјални докази потврђују наше претпоставке о мешању становништва, поготово о дубровачкој колонији на Руднику. Нађени новац "даје" прецизније податке за датирање. Нема дилеме: све ово припада епохи главног предтурског процвата Рудника! Настављамо истраживања, ако буде новца - најављују др Радичевић и Ана Цицовић.

Уз археолошка налазишта, важна је и њихова заштита од новог пропадања.

- Драгоцено наслеђе мора се заштитити од пропасти. Рудник је имао своје животне, привредне и религијске обичаје, али фактор времена круни све - упозорава Богојевић.

ОСИМ остатака религијских и резиденцијалних грађевина средњовековних велможа, између осталог нађен је и печат кнеза Лазара, на локалитету Дрење, затим накит, алатке, распећа, иконице, посуђе, живописани делови архитектуре... Колекција новца "говори" о валутном систему Старог Рудничишта: динари наших царева Душана и Уроша, зетског господара Балше, па денари краљева Карла Роберта, Лудовика I Анжујског, Жигмунда Луксембуршког...

Град је имао трг, православне цркве, а због дошљака рудара, пословних људи, дипломата, и католичке, затим управна и здања за великодостојнике. .

ПРВУ научну претпоставку да се на Дрењу налази изгубљени средњовековни град Рудник записао је истраживач Јанко Шафарик 1865. у свом "Извештају о археолошком путовању по рудничком крају", где наводи "развалине старе христијанске српске вароши Рудник, цветајуће у време царства и још под деспотима дома Бранковића".

- На Дрењу смо "ушли" у српски 14. и рани 15. век. Нашли смо и гробље са стотину скелета, једну од највећих средњовековних некропола. Србима у Старом Рудничишту суграђани су били Грци, Дубровчани, Саси, Которани, Барани, Улцињани, Власи, Угри, Млечани. Ту се ковао новац, извожени су стратешки производи и прерађена руда... О цвату града сведоче остаци верских, стамбених, резиденцијалних грађевина, иконописаних традицијом Истока и Запада, и да су му житељи били имућни, кад су себи могли да приуште таква здања. Велика насеобина се ширила према локалитетима Прлински вис и Маџарско гробље, који у својим подземним слојевима крију бројне тајне - потврђују Ана Цицовић и др Радичевић.

Део некрополе од стотину скелета на одредишту Дрење