Скопље од сталног дописника „Новости“


У организацији Српског културно-информативног центра Спона, у среду је, после Куманова, и у Скопљу одржан други део презентација нематеријалног културног наслеђа Срба, на изузетно посећеној радионици у прекрасном амбијенту ресторана Стара градска кућа.


На презентацији коју је водила професорка Татјана Алексић, међу учесницима били су и амбасадор Србије у Скопљу Душанка Дивјак Томић, конзул у Амбасади Србије Александра Ђурица, градоначелник скопске општине Центар Саша Богдановић, етнолози, просветни, културни, туристички радници, новинари...


У Старој градској кући у скопској Пајко пахали, сви учесници и гости су дочекани по старом српском славком обичају послужењем девојака у традиционалним народним ношњама – слатком и водом. Потом и ђаконијама на трпези са старим традиционалним специјалитетима и јелима и воћним ракијама, шљивовицом, лозовачом, дуњевачом... српског стандарда дестилерије Маринковић из Ратаја александровачког, винородне Жупе. На трпези су уз славски колач, жито, служени су врњачки сир и кајмак, чувена српска гибаница, пасуљ мељанац, пинђур, урнебес салате, пите са празилуком, гурабије, бундевара...


Дочек по старом обичају - Фото: Лука Шуша


Тања Алексић је подсетила да је представљање дела културног наслеђа Срба посебно обогаћено, захваљујући гостопримству у прекрасном аутентичном традиционалном домаћинском амбијенту Старе градске куће у центру Скопља, усред Пајко махале. Прича о тој коћи, како је сликовито описала, траје од далеке 1836. године.


У делу презентације своје ручне радове, уз причу о хеклању, ткању и везу и сећање на стара времена имале су вредне плетиље различитих генерација - Тонка Миљковић из Скопља и Слађана Јола Елезовић из Тетова.


Гости на презентацији - Фото: Лука Шуша


У жижи презентације текла је питка пријемчива прича са практичним делом дочаравања специфичног препознативог печата Срба кроу векове, о крсној слави, као “идентитетском знаку православне породице српског народа”.


Прочитајте још: Вишеград прославио крсну славу


Српски народ, како је у подсетнику изречено, „с колена на колено, с генерације на генерацију, чува и негује породичну крсну славу још од 13 века, пролазећи кроз различита историјска искушења, тешкоће и велика страдања, славећи свеца и дан када је у давним временима њихова породица постала хришћанска“.


У склопу презентације у Скопљу приказан је део документарног материјала и крсној породичној слави из веома богате српске баштине, као првог елемента специфичности Срба, уписаног на репрезентативној листи нематиријалног културног наслеђа човечанства. “Одлуком међувладиног комитетета за нематеријално културно наслеђе УНЕСКО-а, 2014. године донета је одлука о упису овог изузетно значајног дела нематеријалног културног наслеђа на светску листу културне баштине...”


Фото: Лука Шуша


Песму српској слави прочитала је Тања Алексић. Подсећањем на тај део културне баштине, како је истакнуто, чува се историја, култура и традиција која јача и носи осећај идентитета код српског народа.


Крсна слава, попут старих заната, веза, кола, специфичних припрема одређених врста јела, речено је, само су део културне разноликости уткане у аутентичну културу Срба ма где они живели. И за део српског народа у Македонији, крсна слава је идентитетски знак и обележје од давнина. Зато је и на презентацији подсећано на аменете старих – “где је крсна слава, тамо су Срби”!