И У ВОЉИ и невољи од нас нема нико бољи!" Ова песма често се чује из грла младића и девојака, добровољних давалаца крви из Никшића, сабраних у клубу који с поносом носи име првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве. У бројним акцијама које су организовали у протеклих 12 година спасли су многима животе и због тога с правом носе епитет најбољих у држави.

Дружина од 850 чланова бројнија је и по много чему успешнија од било ког предузећа у Црној Гори. Људи великог срца не питају коме треба помоћи, ко се како крсти, којем Богу моли, или чије је нације. Кап драгоцене течности продубила је многа пријатељства чак и тамо где се мислило да их никада неће бити.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -НЕДЕЉА - СЛОБОДАН ДАН: Почиње примена Закона о унутрашњој трговини у Црној Гори


Иако је овај клуб на улици, без крова над главом, опстаје и помаже свуда по Црној Гори, а када затреба и Републици Српској и Србији. Отуда и многа стечена пријатељства и побратимства.

- Дивно је бити члан клуба који носи име највећег сина српског народа који је уобличио наш национални идентитет и остао највећа брана онима који покушавају да нам избришу име и презиме, крсну славу, нацију. Свећа Светога Саве на овим просторима гори већ осам векова и верујем данас јаче него икада пре - каже, за "Новости", Миодраг Пековић, председник Клуба добровољних давалаца крви "Свети Сава" из Никшића. - Када се десила велика трагедија на Биочу, код Подгорице, и у железничкој несрећи страдало много људи, дошли смо на идеју да формирамо клуб који ће понети име нашег светитеља. У почетку је било од десеторо до 15 активиста, а данас је то армија од 850 чланова и без премца најбројнији у региону!

Наш саговорник каже да нема дана када неко не затражи помоћ од никшићких светосаваца.

- Када мука притисне човека, вапи за помоћ, и ми смо увек излазили у сусрет. Дешавало се да интервенишемо у глуво доба ноћи или у зору, због чега су нам посебно захвални никшићки трансфузиолози - додаје Пековић, подсећајући да су ове године већ направили пет акција добровољног давања крви - три у Никшићу и по једну на Михољској превлаци и Космету.

Миодраг Пековић


Проблем никшићких хуманиста није само то што су на улици, без просторије у којој би могли да егзистирају, него када им дођу пријатељи из других средина да дају крв, они једва успеју да организују скромно послужење.

- Ми не располажемо новчаним средствима, па иако незнатна, за нас су велика кад их немамо. Досадили смо људима којима често тражимо руку помоћи како би угостили нашу браћу из Србије, РС који овде дођу и дају крв. Као што знате, градски оци нас не "миришу", па се довијамо на разне начине. Ипак, када и њима затреба кап крви, тада нас врло брзо пронађу - прича Пековић.

Никшићани годишње трансфузиолозима обезбеђују и до хиљаду јединица крви. Кажу да без обзира на однос градских власти према њима они неће престати да постоје. И за такав сценарио имају одговор.

- Ако не опстанемо у Црној Гори, правићемо акције у РС или Србији. Ићи ћемо о свом трошку, платити обавезе, и са боцом ракије, како то налажу наши обичаји, поћи до браће да им помогнемо - додаје наш саговорник.


ДИВНО ЈЕ БИТИ СРБИН

СКЛОПИЛИ смо побратимства са Београђанима и Јагодинцима и те наше везе нико не може покидати - уверен је Пековић. - Ми као један народ после Светог Саве имамо само још Косово. Други нам учитељи не требају. Образовање смо некада стицали у школама, а васпитање у кућама. Учили смо да је Косово света српска земља, а да је Свети Сава наш просветитељ и да је срећан народ који га има. Дивно је бити Србин кад имате Светог Саву и друге наше светитеље, али и Николу Теслу, Михајла Пупина, Новака Ђоковића...