Стопа ризика од сиромаштва у Хрватској износила је у 2018. години 19,3 посто, а готово четвртина становника је била у ризику од сиромаштва или социјалне искључености, чиме су најзахваћеније биле особе старије од 65 година, поготово жене, показују најновији подаци Државног завода за статистику (ДЗС).

Према извештају ДЗС-а, објављеном данас, прошле године је 8,6 посто становника Хрватске било у тешкој материјалној депривацији, а 24,8 одсто у ризику од сиромаштва или социјалне искљуцености. Ако се из дохотка изузму и социјални трансфери и пензије, тада се проценат особа које су у ризику од сиромаштва повећава на 42,9 одсто, преноси Хина.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - U bedi živi 15.000 dece

Истраживање је поделило Хрватску на Јадранску и Континенталну и показало да се на Јадрану живи мало боље. Стопа ризика од сиромаштва за Јадранску Хрватску износила је 18,4 посто, док је за Континенталну Хрватску износила 19,7 посто, а показатељ особа у ризику од сиромаштва за те регионе је 24,6 посто за Јадран и 24,9 посто за континент.

Стопа ризика од сиромаштва према узрасту и полу највиша је била код особа животног доба од 65 или више година, и износила је 28,1 посто. У тој групи је и највећа разлика према полу, будући да су жене у већем ризику од сиромаштва са стопом од 31,3 процента у односу на мушкарце где стопа износи 23,5 посто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Nemačka: U nekim delovima zemlje preti opasnost od siromaštva

Од сиромаштва су најсигурнији били они у добу од 25 до 54 године, чија је стопа ризика износила 14,3 посто, а сличан проценат је за оба пола у тој старосној групи.

Незапослене особе су биле у највећем ризику од сиромаштва, чак 47,6 посто, а стопа ризика најмања је била за запослене - 4,6 одсто.

Праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство износио је 29.820 куна за годину (4.018 евра), а за домаћинство са двје одрасле особе и двоје деце млађе од 14 година 62.622 куне (8.437 евра).

Праг ризика од сиромаштва постављен је на 60 одсто од средње вредности еквивалентног расположивог дохотка свих грађана.

Што се тиче материјалне депривације, односно показатеља који утичу на квалитет живота домаћинстава, забележено је 52,9 особа које живе у домаћинствима која не могу да подмире неочекивани финансијски издатак, недеју дана годишњег одмора ван куће није могло да приуштити 51,3 посто домаћинстава, а за 49,6 посто трошкови становања су били знантно финансијско оперецење.

Чак 17,5 процената особа било је у домаћинствима која су каснила с плаћањем рачуна за режије због финансијских потешкоћа, њих 10,1 посто сваки други дан није могло да приушти оброк који садржи месо, пилетину, рибу или вегетаријански еквивалент, а 7,7 посто није могло да приушти примерено грејање у најхладнијим месецима.

Најмањи проценат особа, 0,6 пос