ОКУПАЦИЈОМ од стране италијанских фашиста 1941. године, плавско-гусињски крај је проглашен "ослобођеним" и прикључен такозваној великој Албанији. Под окупацијом је остао све до коначног ослобођења 1945. За то време православни живаљ је био изложен великом насиљу и страдањима. Главна стратишта, због "нерашчишћених рачуна" из прошлости, у току рата, била су Велика и Плав. Над недужним житељима Велике извршен је геноцид 28. јула 1944. године, а у Плаву су почетком јула 1941. овдашњи квинслинзи и слуге окупатора - вулнетари и балисти, основали злогласни логор. То је био концентрациони логор и једини логор за жене и децу у Црној Гори у време Другог светског рата. Најбројније жртве овог стратишта била су деца. У логору је уморено 31 дете! Поседујемо сву документацију о томе...

Овако, за "Новости", говори проф. др Марко Кнежевић, о Плавском логору који се налазио у вишеспратној кући Вукоте Џудовића у центру вароши, и о стравичној тајни црногорских комуниста "да се не би реметило прокламовано братство и јединство", у Црној Гори као саставном делу тадашње социјалистичке (Титове) Југославије. Плавски логор, као и фашистички геноцид у Велици 1944. године, били су "забрањена", односно табу тема готово 70 година.

ПРЕМА речима Кнежевића, Плавски логор су почетком јула 1941. основали вулнетари (добровољачка милиција састављена од Албанаца са Косова коју је основала италијанска војска) и балисти, на челу са вођама Шемсом, Ризом и Шабом Феровићем из Плава.

Прочитајте још - Маријин мерло стигао до Јапана

- Прихваћена је фашистичка девиза: "Ако хоћеш да убијеш један народ, прво му убиј децу!" Отуда, није случајно да су деца била међу најбројнијим жртвама у величком геноциду 1944. године - каже Кнежевић.

Своје излагање о овом логору имао је на научном скупу у Велици, где је казао да кућа Џудовића није могла да прими све затворенике, па су за смештај заробљених коришћене и друге затворске просторије у српским кућама у Плаву, па је реална процена да је кроз логор прошло око 500 заточеника.


Данашњи изглед улице у Плаву где је био логор


- Злочин се не сме заборавити, јер је заборав друго убиство невиних, што такође представља злочин. Зато, злочин треба записати и сачувати од заборава. Као један од преживелих дечака Плавског логора, морао сам да испуним дуг према страдалој деци и осталим жртвама тог логора, међу којима су мој малолетни брат Мирослав Мишо и сестра Коса (погрешно преименовани у Братислав и Раку, у Списку жртава рата 1941-1945. Савезног завода за статистику СФРЈ) - каже проф. Марко Кнежевић.

ПРИСЕЋА се да су у првих седам дана, када су затвор чували вулнетари и балисти, у логору владали насиље и хаотично стање.

- Жене и девојке су извођене на силовање! Логораши у почетку нису добијали храну, а деца су почела умирати од глади и болести. Италијанска команда је уважила жалбу логораша на плавске силоватеље, па је стража убрзо замењена италијанским војницима. Од тада је, донекле, контролисан улаз у затвор, али је стање и даље било неподношљиво - каже преживели заточеник логора Кнежевић.


Научни скуп у Велици (др Марко Кнежевић први здесна) , Фото: velika.me


Храна коју су почели да им дају била је, каже, неисправна, што је изaзвало срдобољу и друге болести код деце и одраслих.

- У собама је било "пресовано" по седам-осам вишечланих породица, већином мајки са малом децом. Нужда се вршила по балконима, ходницима, па и у собама... Гладовали су и одрасли и деца, али су глад и болест теже подносила деца млађег узраста. Само једном дневно логораши су добијали понеку мрвицу лоше хране. Италијански стражари су дозвољавали деци излазак из логора и она су одлазила у италијанску касарну у Магазама, за храну. Било је муслиманских породица које су логорашима, као својим комшијама, пријатељима и кумовима, а неке и као партизанским породицама, повремено доносиле храну. Нашој породици пружали су помоћ у исхрани кумови Хафис и Малић Реџепагић из Магаза, са синовима Селимом и Хамзом - прича Кнежевић о догађајима из Плавског логора, који му никад неће ишчилети из сећања.

Професор Кнежевић своја сећања, уз обимну документацију, пренео је на странице књиге "Муринско Полимље" у издању издавачких кућа "Штампар Макарије" из Београда и "Ободско слово" из Подгорице.

Списак деце уморене у Плавском логору, Фото Архива проф. др Марка Кнежевића


ЦРНИ СПИСАК

- ПЛАВСКИ затвор остао је запамћен по бруталном, нехуманом и садистичком понашању вулнетара и балиста према логорашима. Према списку жртава рата 1941-1945, Савезног завода за статистику СФРЈ у Београду, у њему је умрло од глади и болести 27 деце, али сам истраживањем дошао да податка да је њихов број - 31! Из Горње Ржанице, код Плава, умрло је 16 деце, из Војног Села и Ђуричке ријеке по десет, из Новшића и Велике по двоје, а остала из Брезојевица, Плава... Тај списак није коначан, јер у њему недостају деца која су умрла од последица глади, болести и других узрока након напуштања затвора - каже Кнежевић, који је забележио трагедију породице Радивоја Љутића из Војног Села. У Плавском затвору умро му је син Марко од три месеца, а његова супруга Дуња, након бекства из затвора, у потрази за збегом морала је да баци живо дете у блато да оно не би плачем одало збег.


"БЕСА"

- НЕКЕ избегле породице из Новшића, Велике и Горње Рженице узели су на "бесу" Шиптари из Горње Ржанице - Џема Тахировић, Миљуш Нововић и други. Гарантујући им сигурну заштиту сместили су их у својим кућама. Међутим, када су наишли наоружани балисти и вулнетари из Плава и Гусиња, од Џеме и Миљуша није било ни трага ни гласа. Затечене православне породице избацили су из кућа, опљачкали њихове ствари и спровели их у логор у Плав - део је сећања проф. др Марка Кнежевића, који се мислима често враћа плавском затвору и сенима браће и сестара, комшија и рођака.