ПРЕМА последњим подацима Монстата, у односу на прошлу годину повећане су цене великог броја основних животних намирница, док истовремено зараде готово да се нису ни мрднуле.

Како је Завод за статистику пре неколико дана објавио, у поређењу са јулом прошле године највише су поскупела чврста горива, попут угља и дрвета, и то за 15,3 одсто. Након горива, највише су порасле цене поврћа, које је у односу на лани скупље готово седам одсто, а хлеб и житарице за пет одсто. Минерална вода, безалкохолна пића и сокови од воћа и поврћа скупљи су за 3,6 одсто, док је воће поскупело за три, а месо за 2,6 одсто. Шећер, џем, мед, чоколада и слаткиши су за 12 месеци поскупели за 1,4 одсто, показују подаци Монстата.

Да се цене хране повећавају из године у годину, а плате остају исте, истичу и у Алтернативи. Они су недавно упутили захтев Министарству рада и социјалног старања у којем траже да се на основне животне намирнице - со, брашно, јаја, хлеб, струју, воду, лекове, воће и поврће - смањи или укине порез на додату ведност, те на тај начин заштити најсиромашнији део становништва.

- Добили смо информацију да ће ускоро лекови бити скупљи, јер је Влада укинула повластицу да се на њих обрачунава мањи ПДВ, који износи седам одсто. То може да изазове повећање цена и да погоди социјално угрожене категорије становништва. Само на тај начин држава може да реагује на све већи социјални притисак. Чињенично стање је да се цене повећавају, а да су плате остале исте већ годинама. Повећање трошкова живота прво погоди оне најсиромашније, док они најбогатији остају имуни на те проблеме. Пошто ми као земља немамо јасну стратегију како да реагујемо на повећање цена, онда је најбоља мера да смањимо или укинемо ПДВ на основне животне намирнице. Порез на ствари од којих не зависи опстанак би и даље остао исти, па би социјално угрожени овог пута били поштеђени - наводи се у иницијативи упућеној Министарству.

Најављујући 2019. годину, председник Владе Душко Марковић поручио је да верује да ће она бити година већих зарада за запослене, и то не само у јавној администрацији, већ и у приватном сектору, те да ће се ове године створити предуслови за раст пензија и побољшања стандарда за запослене у образовању, здравству и у другим секторима.

Прочитајте још: Црна Гора: Спас је у куповини на акцији

Међутим, према Смерницама макроекономске и фискалне политике за период 2019/2022, у 2019. години је предвиђен раст просечне зараде од један одсто, док се очекује инфлација од 1,3 одсто. За наредне три године предвиђен је раст зарада од по 0,5 одсто, док ће инфлација износити од 1,5 до два одсто, односно раст инфлације биће три или четири пута већи у односу на раст зарада. Тиме ће се наставити обезвређивање раста зарада.

У земљама у комшилуку, како показује њихова статистика, плате су значајније расле. У Хрватској је за четири године просечна нето зарада порасла са 753 на 877 евра, а у Словенији са 1.013 на 1.113. У Србији је зарада увећана са 376 на 469 евра, а у Македонији са 360 на 408 евра. У Републици Српској просечна зарада повећана је са 424 на 464 евра, а у Федерацији БиХ са 423 на 479.

ПРОСЕК

НАЈВЕЋЕ повећање зараде у Црној Гори било је у 2016. у односу на 2015. годину, када је порасла за 19 евра, односно са 480 на 499 евра. Главни разлог за тај раст било је повећање плата у јавном сектору у категоријама А и Б, односно за око 800 највећих државних функционера. Раст њихових зарада био је за око 30 одсто, а како се то односило на плате које су већ биле веће од просека, то је на просечну зараду утицало са три одсто.