ЛЕПОТИЦА међу планинама Сињајевина, захваљујући чијим пашњацима је у вредне људе стасало на хиљаде Колашинаца, Мојковчана, Бјелопољаца и Даниловграђана који су расли, школовали се и бродили кроз живот широм света захваљујући "бијелом мрсу", меду, лековитом биљу и смиљу, боровницама и миришљавим дивљим јагодама, сакупљеним на њеним падинама, бије са добрим људима последњу битку за очување чедности, опеване у бројним песмама, које још станују у душама њених потајних "удварача", и који њене мирисе, као први пут пољубљене косе и усне девојачке, упијају и "проналазе", где год се нашли...

Добри људи, чувари Сињајевине, извојевали су прву битку. Петиција за спас Сињајевине, односно против изградње војног полигона и стрелишта за потребе Војске Црне Горе, а богами и НАТО, изгласана је са десетак хиљада потписа.

- Наћи ће се, желели то или не они који су се намерачили да униште нашу хранитељицу, пред Владом, која ће сада морати да расправља о нашем захтеву - кажу у покрету "Сачувајмо Сињајевину", захвални на архипастирској бризи која је за њих и Сињајевину стигла од челника Митрополије црногорско-приморске.

Прочитајте још: СУДБИНА СИЊАЈЕВИНЕ: Уместо парка, полигон

- На Сињајевини се не сме успоставити војни полигон јер би то затровало и уништило ту свету планину - казао је приликом потписивања петиције на Сињајевини, пред храмом Светог Василија Острошког, који народ прозва црква Ружица, митрополит Амфилохије, који се сагласио са верним народом, али и умним људима из ЕУ који су Сињајевини намерили улогу парка природе.

- БЈЕЛОПАВЛИЋИ су некада бранили Сињајевину од Турака, и у тој борби погинуло је њих 53, а данас је Сињајевина опет нападнута.

Кажу неки - то се Амфилохије бави политиком. Ако је брига о народу свом политика, брига о његовом достојанству и части политика, онда ја не могу ићи неким другим путем којим није ишао Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац. Ја не носим сабљу као Свети Петар Цетињски на Мартинићима и Крусима, али имам сабљу речи коју ми је Бог дао и којом браним своје људско достојанство и светих мојих претходника, митрополита црногорских и цетињских. Нека ми замере што проговорим, мени је битно да ми не замере ови мученици страдали за одбрану Сињајевине. Да ми не замери краљ Никола, а што ће данас неки да замере то је њихов проблем. Овде на Сињајевини је некада била борба против Турака, окупатора, ослободио је краљ Никола, који је с краљем Петром ослободио и Косово и Метохију. Како је могуће и како сме данас Црна Гора и садашња власт да се одричу Косова и Метохије, да Сињајевину нуде да буде војно бојиште. Данашња Црна Гора, данашња власт хоће да оскрнаве ову свету планину. Косово и Метохија су затровани уранијумом, а власт хоће исто да уради Сињајевини, да затрује земљу и воду. Хоће да је дају у руке окупаторима - тврди митрополит Амфилохије, који је дао благослов бранитељима свете планине црногорске да истрају у намери да је одбране од скрнављења како са ње "не би кренули нови злочини као што крећу од Бондстила".


- Бешчашће је дозволити да се овде успостави војни полигон. На овом месту мора да се каже истина Божија - поручио је митрополит Амфилохије.

- ПЛАНИНА Сињајевина, у чијем подножју се налази овај новоподигнути храм, такође је освештана планина.

Овако је, пре неколико дана, у цркви посвећеној преносу моштију Светог архиђакона Стефана у Горњем Липову код Колашина беседио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који указује на значај Сињајевине у одбрани вере православне и цркве, која пролази кроз најтеже тренутке у својој и вековној историји Црне Горе.


Митрополит Амфилохије пред спомеником Бјелопавлићима настрадалим у борби против Турака - Фото Митрополија



- Када погледате њено место и манастире који су око ње саграђени, тачно можете видети крст - од Мораче до Светих арханђела на Тари и од Добриловине до манастира Подмалинскога. И није чудо што је и сама Сињајевина украшена светињом - једном на врху, једном у подножју. Једна је посвећена Светом Стефану на врху, у Крњој Јели, као и ова у подножју, у Липову. Ако сачувамо Сињајевину, као они који заступају чистоту душе и срца, сачуваћемо и чисту воду и здравље, чистоту природе и свега онога што је Бог створио. И да знамо да су наши преци доживљавали Сињајевину као свету гору између ових светих манастира, као Божју гору која је хранила наше претке - порука је епископа Јоаникија свом народу, али и силницима.


Епископ Јоаникије и верници пред црквом испод Сињајевине у Горњем Липову - Фото Митрополија


СЕЋАЊЕ

- ПРЕ 40 година са митрополитом Амфилохијем, уметником Милићем од Мачве и још неколицином људи нашао сам ову цркву разваљену. Уништена је била и запуштена од безбожних времена и обезбожених људи који су стоку затварали у њу и користили ову светињу за сличне потребе. Њих неколицина је својим рукама наново подигла олтар и звоно, чистила цркву и напослетку је служена литургија. Тада се овде десило чудо. Вера је наша највеће чудо, као и на гори Тавор, тако је и на овој овде гори Преображења Христова победа сигурна - овако се, на Илиндан, на још једном окупљању народа који је код цркве Ружице дочекао њега и свог митрополита на традиционалном сабору, боравка на Сињајевини сећао умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије.