Закон о слободи вероисповести који је предложила Влада Црне Горе, а који ће се наћи на усвајање у државном парламенту представља Закон против Српске православне цркве у Црној Гори, оценио је проф. др Богољуб Шијаковић у Никшићу приликом представљања своје нове књиге "Црква, право, идентитет" у издању Институа за српску културу из Никшића.

- Став да је држава била власник имовине није тачан. Идеја да се сва имовина "ан женерал" законом отме, је незапамћено ито не постоји. Постоји процесно право, управно право, тужбе, начини на које неко може да доказује власништво, па ако докаже власништво суд му то пресуди. Не, него се сад од Цркве тражи да Црква доказује за сваку ствар своје власништво. Како ћете доказивати, потезати доказе за Ђурђеве Ступове, за Морачу, премда то, такође, може да се докаже. Знамо ко је то правио, како је правио, имате ктиторе осликане у манастирима. Тај ктитор држи храм, има ктиторска повеља и то је доказ власништва. Неким чудом, власт је, изгледа у контакту с ктиторима – чекамо доказе како су то ктитори њима јавили да на њих преносе своја ктиторска права над храмовима. То су фантазмагорије, то је живот сваког дана у Црној Гори, казао је Шијаковић.

Прочитајте још - Неће бити отимања српских светиња


Најављени закон професор оцењује опаким, јер њиме припрема терен за отимачину цркава и манастира, не само у Црној Гори, него и на Косову и Метохији.

- Владајуће структуре у Црној Гори су у најбољим могућим односима са владајућим структурама на самопроглашеном тзв. Косову. Оне су изузетно повезане, а постоји и метаструктура која руководи радом тих структура. Приштинске власти су уз помоћ немачке амбасаде у Приштини, кренуле да у Новом Брду реконструишу остатке православне цркве Светог Николе, приказујући то као римокатоличку цркву! Са великом упорношћу се покушава увести тзв. Косово у УНЕСКО да би се, преко тога, они појавили као ентитет који претендује да штити културну имовину. Сада се исте формулације чују и у Црној Гори, и налазе се у овом закону против Цркве, да је мотив заштита културних добара. Наравно, свака држава треба то да чини. Црна Гора, већ, има закон о заштити културних добара и то се чини тим законом. Врло је интересантно да се појављује ентитет који каже: Ми хоћемо да штитимо врло драгоцену библиотеку, рукописе, средњовековне инкунабуле у манастиру Морачи и то онај књижевни фонд који смо 1945. запалили и уништили. Онај ко је девастирао сакралне објекте сад се кандидује да их штити, након што их је Црква обновила, средила, вратила у живот, јер ти сакрални објекти нису само културно-историјски споменици, како то воле да кажу, него је то живот за Цркву и верујуће људе. То је сам живот, део њихове верске слободе и права на веру и слободу, поручио је Шијаковић.