Председник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је на прјему поводом 13. јула Дана државности у престоном Цетињу су два тринаеста јула – онај из 1878. у Берлину, и устанички 1941. године својим значењем, резултатима, вредностима и свевременим порукама усмерили ток савремене црногорске историје.


- Захваљујући тим историјским међашима, и прегнућима данашњихг генерација, Црна Гора је опет независна, међународно призната држава, стабилна мултинационална заједница, економски одржива и просперитетна, поуздан сусед и важан фактор регионалне стабилности, уважена чланица НАТО и земља кандидат у поодмаклом преговарачком процесу за чланство у ЕУ, казао је Ђукановић.


Председник ЦГ се осврнуо и на референдумски 21. мај 2006.године истичући да је „већинском вољом грађана Црне Горе“ обновљена држава демократским путем.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ђукановић: Обновићемо Црногорску цркву по било коју цену


- Европски и евроатлански курс нашег државног и друштвеног живота који смо одабрали, матична је одредница државне политике нове Црне Горе. У овим датумима сједињено је наше државотворно наслеђе и модерне, еманципаторске тежње, с јасном визијом припадности европском систему вредности. За веома кратко време прескочили смо векове лутања по балканским странпутицама. Ми са Балкана морамо показати Европи да је политика проширења њена најбоља политика. Учинићемо то најубедљивије спровођењем реформи, изградњом институција и јачањем владавине права, као и људских права и слобода по европским мерилима. Претпоставка за то је учвршћивање регионалне стабилности и боље међусобно инфраструктурно повезивање, додао је Ђукановић – Ми смо давно прошли историјску раскрсницу. Европеизација црногорског друштва је наш кључни циљ и стални здатак. Савремена Црна Гора већ живи свој европски живот, с реалним оптимизмом загледана у своју европску будућност.


БЕЗ ПРЕДСТАВНИКА СРБА


Пријему на Цетињу су присуствовали представници политичког, научног, културног, привредног и спортског живота Црне Горе, народни хероји и претходни највиши државни функционери, као и представници дипломатског кора и високи званичници међународних организација и институција. Ни овог пута није било политичких представника српског народа у Црној Гори, Српског националног савета, Института за српску културу, Матице српске -Друштво чланова у Црној Гори, као и Митрополије црногорско-приморске.