За Херцег Нови, град на улазу у Боку, а у крилу врлетног Орјена, од оснивања у неком незваничном такмичењу са оближњим и старијим Котором и Дубровником, још је Црњански писао да се од њих разликује. Они се могу похвалити трговима, али их Нови надмашује тврђавама. И као што град расте над бескрајним плаветнилом мора, са њим се уздижу тврђаве. Истина, Цитаделе, оне која се на море наслањала, више нема: обрушила се у залив после земљотреса 1979. Уз саму обалу уздиже се Форте маре, па изнад Старог града Канли-кула, а на улазу Сат-кула. Високо над градом стражари Шпањола. Све их, пре него путник намерник уђе у залив и угледа Херцег Нови, најављује на острву Ластавица тврђава Мамула, а у близини и Арза.

Сведоци прошлости, пролазности, освајања, пораза, победа, рушене и дограђиване, заборављане и обнављане новске тврђаве живе данас неке нове животе. Тако би Форте маре, или морска тврђава, саграђена између 14. и 17. века, на чврстим морским стенама, са сачуваним исклесаним грбовником босанских велможа, са извором воде у подножју, ускоро требало да буде уписана на листу заштићених споменика културе Унеска.

Од тренутка када су председник Општине Стеван Катић и тадашња амбасадорка Црне Горе у Француској и стална представница Црне Горе у Унеску Драгица Понорац обелоданили идеју о упису ове тврђаве на престижну листу светске културне баштине, историчар уметности Лазар Сеферовић почео је да пише монографију "Херцег Нови, град монументалних тврђава".

Прочитајте још: Гости из Србије међу најбројнијима у Херцег Новом

МОНОГРАФИЈА је промовисана баш на тврђави Форте маре, и то је, како каже аутор, била његова подршка тој кандидатури.

- Књига је посвећена свим новским тврђавама, а посебно кандидатури Форте маре, јер је то сан који сањам скоро педесет година - прича један од омиљених гимназијских професора, кога памте многе генерације. Поједине своје ученике и сада радо окупља око својих занимљивих и за град важних пројеката.


Лазар Сеферовић на промоцији - Фото В. Вујновић


- У свету су милиони споменика и градова, а Херцег Нови ће се појавити на тој листи од 981 одабраног. Питао сам се хоће ли моји Новљани знати да препознају вредности које им у сусрет долазе. Онда сам се охрабрио мишљу да ће младе генерације то препознати и вредновати као своје виђење будућности ових простора - каже професор Сеферовић.

- Значајан допринос свим мојим књигама дали су, осим моје породице, и моји сарадници, некадашњи ђаци, међу којима су Борис Илијанић, Радмила и Ђорђе Ћапин, млади архитекта Вук Чворо, моје колеге из которске гимназије, археолог Јовица Мартиновић... Они својим прилозима дају посебну литерарну архитектуру овој монографији и доказују колико су привржени истраживању и презентацији нашега града и његовог архитектонског и урбаног наслеђа.

Прочитајте још: ХЕРЦЕГ НОВИ: За Белу вилу 30.000 евра

КЊИГА "Херцег Нови, град монументалних тврђава" има шест поглавља, а међу првима је оно које се односи на оснивање Топаљске комунитаде, која је претеча данашње херцегновске општине.

- Написали смо ову књигу ја и мој унук Матеј Пашета, који је коаутор и дизајнер ове књиге, као и претходних десет мојих књига, али је у овој највише простора посвећено тврђави Форте маре, јер је једна од најлепших и најелегантнијих - објашњава Сеферовић.

Подсећа затим да је осамдесетих година прошлог века водио обнову споменика културе у Херцег Новом, као председник Управног одбора СИЗ-а културе. Још тада је, каже, предлагао Заводу за урбанизам, коме је након земљотреса поверена обнова града, да се Форте маре обнови. То је и учињено 1986. године, у венецијанском габариту, а остварује се сада и професоров сан после номинације тврђаве Форте маре за упис на листу светске баштине.

Тврђава Форте маре - Фото Мина Марић Јанковић


ПРОФЕСОР Сеферовић је више од две деценије посвећен писању о Херцег Новом. Поводом 600 година оснивања града приредио је, са великим тимом сарадника, богату фото-монографију. Уследила је књига "Умјетничко благо Херцег Новог", а онда и публикација о ансамблу "Бокељи", који је утемељио, а писао је са братом Душаном.

- Тада сам први пут применио принцип, као и данас, да један део текстова пишем латиницом а други ћирилицом. Бокељи су кроз читаву историју, кроз црквене и друге књиге, користи оба писма. То је резултат и двојне конфесионалности становништва које овде живи и себе назива Бокељима, али и толеранције - објашњава Сеферовић.

Потписује и монографију "Двадесет две саге о културном благу Херцег Новог", затим издање "Од свеца и папе до поп и рок звијезда", "Трагом чудесних жена у Боки которској", "Знамените Новљанке", али и књигу посвећену Уметничкој школи у Херцег Новом, која је, како каже, есенција не само црногорске, већ и југословенске ликовне уметности. Ту су предавали или учили Петар Лубарда и Мило Милуновић, Дадо Ђурић и Војо Станић, Лука Берберовић и Бато Правиловић.

СТАНДАРДИ ЗА УНЕСКО

ГЕНЕРАЛНА секретарка националне канцеларије за Унеско Милица Николић подсетила је на промоцији да су 2017. године венецијанска утврђења уписана као номинација Црне Горе, Италије и Хрватске и да је још тада за тврђаву Форте маре процењено да има вредност која задовољава стандарде. Треба, међутим, испунити још неке услове.

- Ускоро почиње израда конзерваторског пројекта, па верујем да ће упис тврђаве Форте маре бити ускоро испред нас. Чекамо формалну потврду - казала је Николићева.

Новљанка Драгица Понорац оснажила је њено уверење непосреднијом поруком: - Професоре, окренућемо се наглавачке, али Форте маре ће бити на листи светске баштине! Комитет је већ отворио врата. Успећемо!