ГОРЕ међу облацима на око 1.500 метара надморске висине, на Пивској планини, у селу Трса ових дана је живнуло. Чим се повуче снег, гране сунце, у пусте колибе враћа се живот. Око тридесетак кућа "окупирало" је овај простор у плужинској општини. Ту је и чувени национални ресторан "Милогора" (назван по оближњем брду), кафана из које се свакодневно чују звуци гусала и громогласна песма кршних момака. Село се налази недалеко од кањона Пиве, Таре и Сушице, а испод обронака Дурмитора. О Трси је својевремено писао и чувени географ Јован Цвијић, дивећи се њеним природним благом.

За оне који воле авантуре ту су брзаци Таре, као и атрактивни кањон Невидио, док су за заљубљенике у џип сафари у понуди прашњаве и уске стазе око Дурмиторског прстена и луда вожња по планинским пределима од Трсе, Пишча, Локвица, Пруташа, Тодоровог дола, Доброг дола, Седла, Жабљака, Штуоца, Мале Црне Горе, кањона Сушице, Недајна и, на крају, одакле се кренуло - Трсе. Испада да је село центар овог дела Црне Горе!

- А и како не би кад је Трса између два светска рата била општински центар у коме су дућани били пуни робе и муштерија, живот се одвијао доста добро. Крај је имао жандармерију, лекаре, матичара и чак телефонску линију са Жабљаком направљену преко Недајна, Сушице, Мале Црне Горе, Штуоца и била је копча са светом. Била је и школа, са много деце чији се жагор могао чути надалеко - прича нам Мирчета Јокановић, прекаљени војник, који је 40 година провео у ваздухопловству, од чега, како воли да каже, пола у ратовима, а данас проводи пензионерске дане на породичном огњишту.

- ТАКВИ смо ми Јокановићи. Увек спремни да за одбрану вере и отаџбине, ако треба, и живот дамо. Било је мојих братственика који су у прошлости гинули за крст часни и слободу златну, а ја сам само наставио оно што су нам они оставили у аманет - додаје наш саговорник.

Мирчета Јокановић је завршио војне академије, био је пилот ловац у рату у време СССР-а када је био ангажован у Казахстану, командовао је "мигом 29", био командир ескадриле ловачког пука у рату 1999, начелник ПВО, оперативни борац против НАТО који сукоб СРЈ са моћном војном алијансом сматра личним ратом! После тога обављао је послове начелника авијације у команди ратног ваздухопловства, као и команданта подгоричког војног аеродрома, да би богату каријеру завршио као главни инспектор ратног ваздухопловства.

- С пролећа побегнем из Београда и дођем у ову лепоту, надишем се ваздуха, опустим са драгим људима и останем до касне јесени. Увек се нађе покоја чашица добре ракијице, седнем са пријатељима чије приче увек остану неиспричане и настављају се из године у годину. Живот је овде одувек био тежак, па је то један од разлога што су млади одлазили трбухом за крухом по белом свету. Пива је по глави становника изродила највише доктора наука у оној бившој и великој Југи. Мука их је терала да успеју у животу, да се школују и постану цењени људи - додаје Мирчета.

Село Трсa, на Пивској планини - Фото В.Кадић


ПИВА је у својој бурној историји давала и патријархе. Макарије Соколовић је пореклом из овог краја. Његов брат или ближи сродник Мехмед-паша Соколовић био је турски велики везир, који је имао и те како заслуге за обнављање Пећке патријаршије, али и за очување Пивског манастира.

- Вероватно да је и то био разлог што су Пивљани имали царски хатишериф, односно ферман, султанову наредбу да се овде не сме држати турска постоја, нити се убирати други приходи од пореза сем царског. Била је на Унчу привремена караула, обична дрвена колиба, која је више деловала као неко склониште, и у њој се Турци никада нису задржавали дуго - прелистава историју Пиве, Мирчета, чији предак Јока се овде доселио негде у 17. веку, по коме се братство прозвало Јокановић, откривајући да њихови далеки корени досежу до Калуђеровића, који су некада давно живели у подножју Шаре славећи Светог Ђорђа, као породичну славу.

ГЛАСОВИТО братство намерава ускоро да се сакупи у Трси, где ће доћи Јокановићи са разних страна света. Врата су широм отворена не само православцима, већ и онима које је нужда натерала да пређу у мухамеданску или римокатоличку веру.

Центар села, ресторан назван по оближњем брду


- Сви су добродошли, јер сви смо једно. Корен нам је дубок, а породично стабло се силно разгранало - каже Мирчета, док у дебелој хладовини своје куће жестоко "удара" по шљивовици и јабуковачи за које каже да делују лековито и окрепљују.

- Њима не може да конкурише ни виски, а богме ни француски коњак! Права ракија је она коју осетиш тек у стомаку, а таква је ова моја - пивска!


ЧВРСТА ВЕРА ЦРКВА Светог Ђорђа у Трси подигнута је у време кнеза Николе Петровића, који је био и њен ктитор и она је саборни храм житеља четири пивска села. - Црква нас је одржала и сада неке усијане главе покушавају да је отму и предају некоме. Ко може да отме Пивском манастиру 700 хектара земље? То је немогуће. Ко да отме Острог, Морачу, Цетињски манастир, Ђурђеве ступове, Косијерево? Од тога нема ништа - категоричан је Јокановић.

ОФАНЗИВА

У ПЕТОЈ непријатељској офанзиви Пива је много страдала. Готово да нема камена који није натопљен крвљу. Када су Трсом пролазили припадници злогласне СС дивизије "Принц Еуген" , кућа Јокановића је запаљена. Како је та породица једина имала свештенике, умне и учене људе, а тиме и богату библиотеку, они су били под посебним надзором.

- Колико им је било стало да униште вредна документа, архиву, историјске списе, књиге, говоре приче сведока да је немачки војник штапом прелиставао сваку страницу како би их ватра прогутала. Знали су они шта значи поседовати толико културно благо, а посебно колико оно утиче на стварање националног и верског идентитета. И у том лудилу и ватреној стихији једино су "преживели" молитвеник и један псалтир - прича Мирчета.


ФУДБАЛЕРИ И МИНИСТРИ

ЈОКАНОВИЋИ су изнедрили спортисте и министре. Један од њих којим се поносе је и Славиша, бивши фудбалски ас и сада успешни тренер, који још није закорачио ногом на земљу својих предака. Мирчета каже да је у Трсу долазио Вукашин Јокановић, бивши савезни министар и сведок одбране некадашњег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића у Хагу.