КОСЦИ са тромеђе Црне Горе, Србије и Републике Српске окупили су се на моби која је организована у пљеваљском селу Поблаћу покушавајући да очувају традицију која је некад била саставни део живота и рада на селу у овим крајевима. Била је то прилика да се подсети на некадашње мобе, али и да се састану и друже комшије, кумови, рођаци и пријатељи са подручја које је сада испресецано границама.

Прочитајте још: Пљевља: Центар остаје без дрвореда липа

У Поблаћу је косце окупио домаћин Радоје Тошић, на чијем су имању и пре 50 година мобе окупљале највећи број људи.

- Некада су ови скупови били као вашари. После косидбе би се дружили, ред рада, ред јела и пића, ред песме и шале па увече кад би се разилазили просто им је било жао - казао је Тошић.

Косцима, којих је било више од двадесет, није сметала врелина летњег дана, уживали су у надметању и дружењу.

Прочитајте још: „МОБА“ НА СОКО-ГРАДУ: Уче лекције рода свога (ФОТО)

Козбаша је био Радош Тошић из Жабљака, који је казао да козбаша мора да заведе ред, да држе људи одстојање, да се козбаша поштује, јер је то обично човек који познаје домаћина.

- На моби се није гледало ко је одакле, које је вере, политичког опредељења - кажу косци. - Било је само битно добро дружење и да се посао заврши.

После рада, ред је и да се "залије"


По старом добром обичају, након косидбе следила је богата трпеза са традиционалним јелима тог краја, а после се певало, играло и веселило до касно у ноћ.

УДРУЖЕНИ РАД

МОБЕ су давнашњи народни обичај удруживања рада или међусобног помагања на селу. Сазиване су углавном приликом послова који су били хитни и неодложни како би се лакше и брже обавили обимнији сезонски послови. Одлазак на мобу био је добровољан, а рад је био бесплатан. Домаћин је обавезан да раднике што боље угости. Обично на мобе су долазили млади, а то је била прилика и за дружење и зближавање.