ИАКО су се и овог маја у Брадини код Споменика брадинским жртвама рата, сузе туге и подсећања сливале низ изборана и остарела лица мајки, сестара, очева, браће, рођака и комшија, једна посета обележавању 27-годишњице страдања 48 српских цивила у овом селу 1992. године даје наду да ће убијени мештани и њихови сународници из околних села коначно наћи мир.

За очекивање и наду побринуо се угледни коњички хирург др Сеад Бутуровић, који је заједно са својим сином Сеаном, адвокатом из Коњица, дошао да ода дужну пошту и овог маја настрадалим становницима Брадине, села на северној капији Херцеговине.

- Надам се и верујем да ће др Бутуровић овим надасве племенитим и дубоко људским потезом помоћи да бар донекле зацеле ране овим несрећним људима. Потпуно је јасно да треба још много сличних потеза да се повуче са свих страна - прича нам Никола Глигоревић, који сваке године долази на помен у родно село из Чикага.

Ништа у овом доласку не би било необично да су нека друга времена и друге прилике. Али, ако се узме у обзир породична трагедија коју је у рату преживео др Бутуровић, овај његов људски чин има једну другу, невероватну димензију. Наиме, на Борачком језеру у лето 1992. неки нељуди из српског народа убили су докторову мајку Хасну и сестру Васвију.

- На долазак у Брадину нагнао ме је људски порив да са својим бившим комшијама, пријатељима и познаницима поделим њихову и своју бол због онога што смо преживели у тим несрећним временима. И позив неких драгих људи... Поносан сам што сам и у рату био човек и хуманиста, који није делио људе према националној припадности. Као Бошњак и као Босанац показао сам да је могућ заједнички живот у овој лепој држави. Не треба нико споља да нам кроји будућност. Само нам недостаје више солидарности и разумевања - сматра др Бутуровић.

Прочитајте још - Правда сустиже убице из Коњица

Да је Брадина место злочина и синоним свеопште људске потребе да се дође и поклони невино настрадалим цивилима, подсећа и Милан Бужанин, први послератни свештеник у коњичкој парохији.

- Католички парох, фра Дарко Дрљо долазио је неколико пута у Брадину. Сећам се, једном се наслонио на споменик и сузних очију ми рекао: "Оче Милане, ово је споменик и мојим брату, оцу, стрицу, који су такође убијени у овом рату у Трусини (место такође у општини Коњиц). Сви смо ми жртве једног несрећног времена", говорио ми је фра Дрљо - сећа се прота Бужанин.

Споменик српским цивилима у Брадини

Због тог чина, посета Брадини има и све одлике ходочашћа...

Нажалост, данас у Брадини, од скоро 700 Срба, колико их је до ратних дана 1992. године било у овом селу, живи двоје старијих особа: Мирко Мркајић и Милка Бјелоглав. У претходнe 22 године обновљено је тек пет кућа. Предратни становници Брадине данас живе на свим континентима. Без наде да ће се икада вратити.

БРАТ ДО БРАТА

МЕЂУ 48 цивила, убијени су и браћа Слободан (36) и Велимир Живак (31), Раденко (32) и Перо (28) Куљанин, Миленко (25) и Гојко (30) Куљанин, Драган (31) и Васо (35) Вујичић, Јово (68) и Тодор Жужа (66), Илија (59) и Раде (56) Мркајић.

ЗЛОЧИН ЈОШ ЧЕКА ПРАВДУ

ЗЛОЧИН који је почињен у овом селу, које је најпре опљачкано и онда до темеља разрушено, још није добио судски епилог. Пред Судом БиХ води се процес против 14 особа бошњачке и хрватске националности из Коњица оптужених да су наредбодавци и извршиоци злочина над српским цивилима на подручју ове севернохерцеговачке општине.