ПРЕДЛОГ посебног клуба посланика о образовању одбора за испитивање последица НАТО бомбардовања 1999. године на здравље грађана Црне Горе није уврштен у дневни ред парламента захваљујући гласовима владајуће већине - ДПС, Социјалдемократа, Бошњачке странке, Либералне партије, Хрватске грађанске иницијативе и Албанци одлучно.

- И двадесет година након НАТО ваздушних напада постоје дилеме о утицају бомбардовања на здравље становништва. То су испитале и неке НАТО државе, попут Италије која је формирала парламентарну комисију да би утврдила последица НАТО бомбардовања на војнике који су учествовали у операцијама - каже председник Посебног клуба посланика Александар Дамјановић. - С обзиром на то да је Црна Гора бомбардована на више локација и осиромашеним уранијом, а имајући у виду чињенице о порасту броја болести карцинома у задњих 20 година, сматрали смо да има потребе да се привремени одбор позабави овом проблематиком и отклони дилеме.

Један од мотива за формирање одбора био је апел јавности који је потписало више од двеста интелектуалаца и учесника јавног живота из Црне Горе, на иницијативу покрета "Не у рат, не у НАТО". Али и то што досад није спроведено ниједно испитивање које би потврдило или оповргло сумње да је бомбардовање оставило негативне последице на здравље грађана Црне Горе.

Прочитајте још - НЕ ЗАНИМА ИХ ПОРАСТ ОБОЛЕЛИХ ОД КАРЦИНОМА: Скупштина Црне Горе одбила утврђивање последица НАТО злочина

Радан Николић, председник Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе, каже за "Новости" да одбијањем да се формира одбор, власт доприноси да се последице НАТО бомбардовања не санирају.

- Режим чини све да се агресија 1999. заборави иако смо сведоци бомбардовања Луштице и рта Арза, околине Подгорице, Андријевице, Мурине, где је било и жртава. Одбијају да се злочин осуди, да се народу помогне да не умире од разних врста карцинома. Сурова је ова одлука власти којом жели да се додвори НАТО агресору. Поклањају им Сињајевину за полигон, а Словенија која је такође чланица Алијансе чува своје природне лепоте и испитује последице бомбардовања у Србији и Републици Српској јер се плаши за здравље својих грађана - каже Николић.

Прочитајте још - Посланици траже да се испитају последице НАТО бомби у Црној Гори

Недавно је директор Клинике за онкологију и радиотерапију Клиничког центра проф. др Владимир Тодоровић изјавио да у Црној Гори тренутно има више од 3.000 новооболелих од карцинома и да ова опака болест годишње однесе око 1.300 живота. Само на клиници на чијем је он челу, на лечењу је око 2.000 онколошких пацијената, што је чак за три пута више него пре девет година када их је било - 650.

РАДИОАКТИВНИ ОТПАД

ВЛАДА Црне Горе је 1. априла 2004. године саопштила да је радиоактивни отпад са рта Арза прописно одложен и да је простор у целости саниран од око триста бомби са осиромашеним уранијумом који су током НАТО агресије пали на овом терену који се налази на самом улазу у Боку которску. У то време Центар за екотоксиколошка испитивања позвао се на податке Алијансе да је од 480 бачених пројектила - 300 било са осиромашеним уранијом, а на самој Арзи било је 88 килограма тог отпада.