- Боли ме што наша власт модерни фашизам и натопактовски нацизам устоличује да влада Црном Гором. Он не само што је побио децу и друге на муринском мосту и толико њих у Србији и на Косову и Метохији, настављајући муратовску тиранију из 1389. године, већ је наставио насиљем и отимањем Косова и Метохије од Савезне Републике Југославије, од Црне Горе и Србије. Они који се хвале антифашизмом су признали те модерне злочнице који су стид и срам часног албанског народа и Европе. Није то добро ни за кога.

Ово је после свечане литургије и помена пред спомеником Мирославу Кнежевићу 11), Јулији Брудар (9), њеној сестри Оливери Јоксимовић, али и Манојлу Коматини (67), Вукићу Вулетићу (47) и Мики Кочановић (63), страдалима у НАТО бомбардовању Мурине 30 априла 1999 године, казао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, истакавши да свако зло пролази подсећајући на речи Светог Александра Невског да Бог није у сили, него у правди и Светог Петра Цетињског да је у имену Божијем суд и правда.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Митрополит Амфилохије: Слоба и Мира да почивају у Црној Гори

- Име Божје је оно које коначно доноси суд о збивањима у историји и правда Божија. И ова деца овде поклана, они су носиоци правде и они ће да суде и нама и Европљанима, и онима који су на власти сада и који ће бити у будућа времена на власти. Деца ће бити судије њихове и само онај који буде сагласан њима и њиховој жртви има истинске будућности и надамо се у Бога да ће тако и бити, казао је митрополит Амфилохије, поводом обележавања двадесете годишњице НАТО бомбардовања, коју су организовале су Епархија будимљанско-никшићка, Српски национални савет Црне Горе и Мјесна заједница Мурино.



- Данас су нас овде на Муринском мосту, сабрала жртва невине деце и одраслих који су пострадали пре 20 година од злочиначке нацифашистичке натовске руке. Једна кап крви ове невине деце, много више значи пред Богом од свих оних који су учествовали у разарању наше отаџбине. Били смо у рату, али наше власти кажу да нису биле у рату. Бранили смо отаџбину од оних који су жељели да распарчају нашу земљу. Данас вршимо помен на овоме месту муринске голготе које се придружује свим оним мјестима на карти наших новијих страдања од Лике и Лоре до Београда и Кошара и широм српских земаља, беседио је после помена невиним жртвама муринским епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, подсећајући да је мали Мирослав Кнежевић дечак од 14 година пострадао од истих злочинаца као његов стриц чије име носи, а који је уморен у плавском италијанском и шиптарском затвору 1941-1942. године.

- Јулија и Оливера су дјевојчице рођене у Приштини избегле од шиптарског ножа 1999, дошле у ујчевину, као што си и 1944. године у Велици многа дјеца пострадала која су била са КиМ. Оне су у Црној Гори нашле смрт од истих оних који су их заједно са Шиптарима прогнали са Косова. Зар ова деце немају већ велику биографију? Они се одавде вазњеше у вјечност са честитим жртавама Вукићем Вулетићем, Манојлом Коматином и Мирком Кочановићем. Њихове душе уживају у слободи у Царству небескоме, јер су се придружили Светим мученицима, Св. кнезу Лазару, Величким и Горњеполимским мученицима, зборио је епископ Јоаникије.

Фото: Митрополитија црногорско-приморска